Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava usvojio je danas predlog rebalansa državnog budžeta za 2024. godinu, kojim su povećani prihodi za 123,5 milijardi dinara (oko 6,5 odsto), dok su rashodi povećani za 198 milijarde dinara (oko 8,8 odsto).
Narodna banka Srbije u predlogu rebalansa vidi čvrstu opredeljenost države ka očuvanju dobre fiskalne pozicije zemlje, dok Fiskalni savet Srbije smatra da je prekinuta dosadašnja dobra praksa, jer je rebalansom povećan deficit sa 2,2 na 2,9 odsto udela u bruto domaćem proizvodu (BDP).
Opozicioni članovi tog Odbora, uglavnom su iznosili zamerke na rebalans, navodeći da on predstavlja „početak kraha srpskih finansija“ i takođe najveći akcenat stavili na nova zaduživanja države i povećanje deficita.
Nakon usvajanja na Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, o rebalansu budžeta će u ponedeljak, od 10.00 sati, raspravljati poslanici na sednici skupštine Srbije.
Ministar finansija Siniša Mali na današnjoj sednici posebno je istakao da je ministarstvo poljoprivrede rebalansom dobilo 18 milijardi dinara više za podsticaje, 25,6 milijardi dinara je izdvojeno za socijalne mere i brigu o porodici, dve milijarde za ekologiju, 30 milijardi za zdravstvo, 48,6 milijardi za Vojsku Srbije, kao i 111 milijardi za kapitalne investicije.
Kada je reč o rashodima, Mali je naveo da će deficit nakon rebalansa biti 2,9 odsto BDP-a, umesto prvobitno planiranih 2,2 odsto, dodajući da time neće biti ugrožena makroekonomska stabilnost.
„Nama će javni dug u odnosu na BDP i dalje da pada, jer nam je ulaganje usmereno ka kapitalnim investicijama, što će doprineti rastu naše ekonomije“, naveo je Mali.
Viceguvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Ana Ivković kazala je da je ocena NBS da u predlogu rebalansa vidi čvrstu opredeljenost države ka očuvanju dobre fiskalne pozicije zemlje.
Prema njenim rečima, u prilog tome govori i namera da se očuva opadajuća uloga javnog duga u BDP-u u srednjem roku.
Makroekonomski okvir na osnovu kojeg je pripremljen rebalans je, kako je dodala Ivković – realistična projekcija.
„Podržavamo planiranje prihoda budžeta po principu opreznosti, kao pozitivno ocenjujemo i nastavak opredeljenja da se veliki deo javnih ulaganja usmeri ka povećanju kapitalnih ulaganja. Pozitivno ocenjujemo što je gotovo polovina povećanja rashoda opredeljena za različite oblike kapitalnih ulaganja“, rekla je Ivković.
Predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović kazao je da to telo smatra da predloženim rebalansom nije ugrožena fiskalna i makroekonomska stabilnost zemlje, kao i da su i prihodi i rashodi kredibilno finansirani.
Posebno je istakao da je pored svega toga, rebalans budžeta doveo do povećanja fiskalnog deficita sa 2,2 na 2,9 odsto učešća u BDP-u.
„To prekida jednu dobru praksu postepenog uravnoteženja budžeta i propušta se prilika da se više utiče na smanjenje javnog duga“, rekao je Paunović.
Naveo je da Fiskalni savet procenjuje da takva politika može biti korak u pogrešnom smeru, ukoliko se ne iskoristi za rast BDP-a.
Kada je u pitanju zakon o roditeljskom dodatku za novorođenu decu, naveo je da iznenađuje što rebalansom budžeta nisu predviđena sredstava za povećanje davanja za roditelje, s obzirom da se i taj zakon usvaja sa rebalansom.
Prema proceni Fiskalnog saveta, nedostajaće oko pet milijardi dinara za te obaveze.
Članovi Odbora iz Demokratske stranke, Stranke slobode i pravde, Mi – glas iz naroda i Nove Demokratske stranke Srbije posebno su isticali probleme sa novim kreditima i novim zaduživanjima Srbije, kao i finansiranja projekata poput „Ekspo 2027“ i Nacionalnog stadiona Srbije.
Zamerili su i što nema dovoljno novca za izjednačavanje zarade prosvetnih radnika sa prosečnom platom u Srbiji, dok sa druge strane guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković dobija povećanje od 100.000 dinara.
Ukazano je i da nema analiza štetnih efekata fiksnog kursa evra u Srbiji u dužem vremenskom periodu, dok se projekcije javnog duga i BDP-a prave pod pretpostavkom da takav fiksni kurs može da traje beskonačno.
Opozicija je predložila i da se formira radna grupa Skupštine Srbije koja će pratiti izvođenje projekta „Ekspo 2027“, posebno kako bi opozicioni poslanici imali pristup informacijama o tom projektu, ali do kraja sednice nisu dobili odgovor na taj predlog.
Poslanici su od ministra Malog tražili i bar jednu studiju koja bi potvrdila da će se ulaganje u Ekspo ili nacionalni stadion isplatiti, na šta takođe nije bilo odgovora.
Na današnjoj sednici Odbora, data je saglasnost na izmene finansijskih planova Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i Nacionalne službe za zapošljavanje.
Data je saglasnost i na potvrđivanje zakona o PEM konvenciji, kreditima i zajmovima za fabriku otpadnih voda, ugradnju pametnih brojila, obnovljive izvore energije u sistemima daljinskog grejanja, projakat unapređenja zemljišne administracije, kao i projekat za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com