Iako je najavljeno da će status radnika na lizing konačno biti zakonski regulisan, to se još nije realizovalo, a sudeći prema poslednjim dešavanjima, Zakon o agencijskom zapošljavanju neće biti skoro pred poslanicima.
Sindikatima je dostavljen u potpunosti izmenjen tekst iz koga su izbačene ključne odredbe koje bi trebalo da pruže pravnu zaštitu radnicima angažovanim na ovaj način. Sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović za Sputnjik ističe da je uveren da iza najnovijeg prolongiranja i izmena odredaba stoji Američka privredna komora i Savet stranih investitora.
„Naša konkretna primedba je da nisu usvojene neke stvari koje su već bile dogovorene na radnoj grupi i na javnoj raspravi. Nažalost, Ministarstvo rada ponudilo je sasvim novi tekst koji nije usaglašen i na koji imamo velike primedbe.“
Ministarstvo rada nije prihvatilo odredbu da broj zaposlenih na lizing u okviru firme mora biti strogo ograničen. Tako bi u budućnosti kategorija zaposlenih na neodređeno vreme mogla biti u potpunosti zamenjena kategorijom radnika angažovanih isključivo po potrebi, navodi Mihajlović i ističe da već sada postoje firme u kojima je više od 60 odsto radnika upravo angažovano putem lizinga.
„I oni primaju manju platu za oko 30 do 40 odsto u odnosu na radnike koji rade na neodređeno. Mi se zalažemo za to da se plate radnika angažovanih putem agencija izjednače sa platama ostalih zaposlenih angažovanih kod preduzetnika na istim poslovima. Smatramo da broj radnika na lizing ne sme da prelazi 10 odsto od ukupnog broja radnika u firmi.“
Istovremeno, nije prihvaćena ni odredba da Agencije za zapošljavanje moraju da imaju osnivački ulog, čime bi bio garantovan bonitet.
„Jednostavno ne želimo da u Srbiji postoji oko 50 malih agencija koje ne daju nikakvo obezbeđenje ni garanciju, koje će se preko noći gasiti i gde će ljudi ostajati bez plata. To se u praksi već dešavalo, dešava se još, kao što se događa i da se otvaraju fantomske agencije koje šalju radnike na rad u inostranstvo, pa onda više ne znamo ni gde su, radnici budu prevareni, vraćaju se o svom trošku, a ni mi ni država nismo mogli da imamo bilo kakav uvid u rad tih agencija.“
Sagovornik „Sputnjika“ naglašava da očekuju da se u proceduru vrati prvobitan tekst ili da se ponovo sazove radna grupa koja bi eventualno radila na doradi tog teksta.
Ukoliko predlog zakona ne bude vraćen na javnu raspravu, sindikati neće podržati njegovo usvajanje u ovoj formi, kaže Mihajlović i ne odbacuje mogućnost da i pored toga Zakon bude usvojen preko noći.
„Ali onda to ne bi bio ni socijalni dijalog niti bi mogli da kažemo da je Srbija zemlja u kojoj važe prava iz socijalnog dijaloga niti da ispunjavamo uslove za kandidaturu za ulazak u EU.“
Inače, angažovanje radnika na lizing praksa je koju poznaju sve evropske zemlje. Međutim, njihov status je kompletno regulisan zakonom, imaju mnoga prava i garancije, a u nekim državama radnici angažovani putem agencija ostvaruju veću zaradu od radnika koji su zaposleni po klasičnim osnovama. Takođe, u evropskim zemljama, broj radnika angažovanih putem agencija ograničen je na 10-15 odsto u odnosu na ukupan broj zaposlenih u firmi.
Srbija je istovremeno i jedina evropska zemlja u kojoj radnici rade na lizing, a da to nije regulisano posebnim zakonom.
Sputnjik je zatražio da nadležni u Ministarstvu rada prokomentarišu najnovija dešavanja u vezi sa Zakonom o agencijskom zapošljavanju, ali do zaključenja ovog teksta odgovor nije stigao.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com