Srbija je okružena nuklearkama, a nema ih, iako mnogi veruju da su one ipak budućnost u snabdevanju energijom. Hoće li nuklearke pored vetrogeneratora i solarnih panela biti izvor energije koji će zameniti termoelektrane, bila je tema emisije „Energija Sputnjika“ u kojoj su gosti Jelice Putniković bili Miodrag Mesarović, generalni sekretar Komiteta Srbije Svetskog saveta za energetiku, i Ilija Plećaš, predsednik Nadzornog odbora Nuklearnih objekata Srbije.
Nove nuklearke četvrte generacije su daleko sigurnije nego što su nekad bile, objašnjava Plećaš. On podseća da je moratorijum zaustavio eventualnu gradnju nuklearnih elektrana u Jugoslaviji, ocenjujući da bismo, da se to nije desilo, sada verovatno imali jednu ili dve i lakše podnosili energetsku krizu.
„Takođe su prestale da se studiraju nuklearne tehnologije na beogradskim i drugim fakultetima u Srbiji tako da mi danas nemamo nuklearne stručnjake. Sigurno nećemo graditi skoro nuklearnu elektranu, jer ona košta najmanje šest, sedam milijardi dolara“, navodi Plećaš.
Uz konstataciju da Srbija u toj oblasti dosta zaostaje, Plećaš iznosi očekivanje da će u narednih 50 do 100 godina biti sve manje uglja i nafte, pa će jedina budućnost biti nuklearna energija.
„Zemlje kao što su Kina, Koreja, Indija uopšte ne razmišljaju da li će forsirati nuklearnu energiju. A Francuska je nuklearno najrazvijenija zemlja: ona ima skoro 80 odsto struje od nuklearne energije“, kaže on.
Istovremeno, prema rečima Mesarovića, postoji stalni trend usavršavanja nuklearne tehnologije, tehnologije koja je zasnovana na cepanju atoma, fisiji, pa se razvija lančana reakcija fuzije koja je nešto sigurnija tehnologija.
Mesarović, sa druge strane, naglašava da, što se tiče bezbednosti, u svim dosadašnjim ozbiljnijim akcidentima glavni krivac je bio čovek, a ne tehnika.
„Indirektno je izazvana nesreća u japanskoj Fukušimi. Projektant je dobio zadatak da projektuje zid prema moru od 11 metara, a on se oglušio o to, pa je napravio zid od 6 metara, a zaboravio je i da dizel generator treba da obezbedi energiju za održavanje sistema u vreme kad prestane napajanje iz električne mreže“, navodi naš sagovornik.
Mesarović podseća da se u bivšoj Jugoslaviji svojevremeno pominjala mogućnost izgradnje nuklearne elektrane na Dunavu. Prema rečima Plećaša, jedna je trebalo da bude kod Dalja, između Hrvatske i Srbije, a druga nizvodno od Beograda, kod Smedereva.
Pričalo se i o tome da Srbija možda uđe u projekat izgradnje nekog procenta nuklearke Belene u Bugarskoj, ne samo da bismo imali obezbeđen deo energije, nego i da ima ljude koji se postepeno pripremaju, dodaje Mesarović.
Sagovornici Sputnjika su se osvrnuli i na pitanje zbrinjavanja radioaktivnog otpada. Kako ističe Plećaš, 2009. godine formirano je javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije, koje je od Instituta Vinča praktično preuzelo „sve što je nuklearno — veliki rektor RA, manji reaktor RB i ’groblje‘ sa radioaktivnim otpadom“.
„Naša zemlja je formirala ekipu i radila na tome da se formira treći hangar koji bi trebao da bude taj koji će da preuzme prepakovano gorivo iz H1 i H2, ali to se još nije desilo i ono što je najgore mi još ne planiramo konačno odlaganje radioaktivnog otpada, jer ako prepakujemo radioaktivni otpad iz ta dva stara hangaru u novi, taj otpad će biti 12 kilometara od centra grada. Skoro smo napisali knjigu koja opisuje našu tehnologiju, naše mogućnosti da se radioaktivni otpad iz Vinče, iz Beograda, odnese na neku trajnu lokaciju tipa plitko ukopanih betonskih ženskih tranšeja kako se radi u celom svetu“, objašnjava Plećaš.
Prema rečima Mesarovića, reaktor u Vinči nije u funkciji od 1984. godine, a ostao je sa komponentama koje su ozračene i „prljave iznutra“. Taj reaktor je pored nultog bio predviđen za eksperimentalne potrebe, da se tu obučavaju operatori nuklearnih elektrana, dodaje sagovornik Sputnjika.
„Treba doneti odluku da li potpuno rušiti reaktor, što bi po meni bila glupost, ili ga dekontaminirati, očistiti ga da ta zgrada koja je izuzetno solidna posluži za tri instituta, za 200 ljudi, za određene, vrlo čiste tehnologije“, smatra Plećaš.
Srbija, veruje Mesarović, treba da obezbedi bazu stručnih ljudi koji će moći da donose odgovorne i dugoročne odluke.
„Mi u Savetu za energiju insistiramo na tome da nijedna od energetskih tehnologija ne treba da bude izopštena. Svaka zemlja treba da odabere optimalnu mešavinu tih tehnologija za određenu situaciju. Nuklearna energija je i dalje neophodna i u usponu je: svaki četvrti kilovat-sat struje u Evropi je na iz nuklearne elektrane“, zaključuje Mesarović.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com