Organska hrana je zdravija od one proizvedene na konvencionalan način, potvrdili su naučnici u najnovijem istraživanju britanskog univerziteta u Njukaslu, čije je rezultate preneo Gardijan. Prema njihovim saznanjima, u odnosu na standardne namirnice, konzumiranje organske hrane podrazumeva manji unos pesticida i veći unos antioksidansa u istoj količini kalorija. Međutim u kojoj meri ovakav način ishrane može da doprinese poboljšanju zdravlja i prevenciji nekih malignih bolesti, poručuju britanski naučnici, trebalo bi da pokažu dodatna istraživanja. Ipak, ovakve poruke pobornici organske proizvodnje svaki put dočekaju sa oduševljenjem i još jednom prilikom da se svetska medijska pažnja usmeri na ovu vrlo važnu temu.
– Nema sumnje da je organska hrana zdravstveno bezbednija od standardne. Ono što nije tretirano otrovom sigurno je mnogo zdravije od onog što jeste. Razumeti to stvar je elementarne zdrave pameti. Pri tom, istraživanja pokazuju da organska hrana ima veći sadržaj hranjivih materija, uključujući minerale, vitamine i jedinjenja sa antioksidativnim svojstvima – kaže Branko Čičić, predsednik Fonda „Organska Srbija”.
Pa zašto se onda javljaju „istraživanja” i članci koji dovode to u pitanje? Reč je o borbi za kontrolu tržišta hranom. Jer , proizvođači organske hrane sami čuvaju seme, selekcionišu ga, razmenjuju, proizvode prirodna zaštitna sredstva, koriste mudrost prirode da proizvedu više i zaštite svoje useve, neguju zemljište i povećavaju njegovu plodnost, brinući sve vreme o ekološkom okruženju farme.
– Konvencionalni proizvođači su u „kandžama” semenskih kuća, proizvođača pesticida, proizvođača veštačkih đubriva, i bez njih ne mogu da proizvode. Sa GMO semenima, zavisnost će biti potpuna. Inače, sve je veći broj istraživača koji imaju dovoljno hrabrosti i moralnog integriteta da objave rezultate svojih istraživanja i glasno saopšte svetu – da, organska hrana je zdravija u svakom pogledu od konvencionalne – objašnjava Čičić.
Naravno, kao i uvek kada se pokrene tema organske hrane postavlja se pitanje koliko je svest o ovoj proizvodnji razvijena u našoj zemlji i koliko smo, kada je reč o propisima, usaglašeni sa EU.
– Zahvaljujući medijima svest o organskoj proizvodnji i organskoj hrani u Srbiji danas je prisutna i među proizvođačima i potrošačima. Postoji, naravno, razlika u razumevanju principa organske proizvodnje, prednostima organske hrane nad konvencionalnom, poznavanju zakonskih propisa, ličnom opredeljenju za takav vid proizvodnje ili način života, ali sam pojam organske hrane je gotovo svima blizak. Naš Zakon o organskoj proizvodnji usklađen je sa propisima EU, ali to se ne može u potpunosti tvrditi i kada je reč o podršci države koja je u Evropskoj uniji izuzetna – kaže Čičić.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, zaključno sa decembrom 2012, U Srbiji je zabeleženo oko 900 proizvođača organske hrane, a taj broj je danas sigurno veći. Stručnjaci podsećaju i da je izvozni potencijal veliki, jer je potražnja za organskim proizvodima na međunarodnom tržištu u porastu.
– Priliv deviza od izvoza poljoprivrednih proizvoda čini najveći deo vrednosti našeg izvoza. Organska proizvodnja bi mogla postati glavni zamajac ekonomskog oporavka zemlje. Da bi se to desilo, potrebna je promena kolektivne svesti. Sve ostalo je samo tehničko pitanje – ističe predsednik Fonda „Organska Srbija“.
Na pitanje kako se zaštititi od nelojalne konkurencije i šta potrošači moraju da znaju o organskim proizvodima naš sagovornik objašnjava da je svest ključni elemenat.
– Do 1990. godine, u Evropi je sektor organske proizvodnje sam sebe regulisao – i to standardima koje je sam donosio i kojih su se svi pridržavali.
Početkom 20. veka, kada su doneseni prvi standardi o biodinamičkoj proizvodnji, proizvođači su jedni druge kontrolisali. Nije bilo sankcija. Za njih i još dugo posle toga, organska proizvodnja je bila način života, praktična primena najviših filozofskih načela u oblasti poljoprivrede. Nije bilo državnih subvencija niti spremnosti tržišta da plaća više za biološki vredniji proizvod. Ekonomija je bila na drugom mestu, život i etika na prvom. I danas, takvi proizvođači, a njih ima, najuspešniji su proizvođači. Potrošač treba da ih upozna, poseti bar jednom gazdinstvo, učestvuje i sam u poljoprivrednim radovima, zbliži se sa porodicom, a zatim redovno kupuje. Da podržava svoje zdravlje i proizvođača koji o njemu brine, zaključuje Čičić.
(Jelica Antelj, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com