BEOGRAD – Ideja Malog Šengena, kasnije nazvana Otvoreni Balkan je dobra, zato što je životna, a za dve godine od njene primene dobili smo da građani Srbije, Severne Makedonije i Albanije prelaze granice sa ličnim kartama i sporazum o zajedničkom delovanju na prevenciji i otklanjaju posledica elementarnih nepogoda, izjavio je danas Tanjugu savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Đurđević.
Povodom godišnjice inicijative za saradnju šest zemalja zapadnog Balkana, koju su inicirali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Severne Makedonije Zoran Zaev i Albanije Edi Rama, nazvane Mali Šengen, Đurđević je rekao kako ekonomsko povezivanje tih zemalja treba kasnije da preraste u povezivanje građana i kulturnu razmenu po modelu EU.
„To samo može da bude dobitna kobinacija. Takva ideja i povezivanje modernizuje naša društva i naše zemlje i čini ih ekonomski atraktivnijima za poslovanje domaćih i stranih komapnija, a i za pripremu i prilagođavanje zakonima EU“, rekao je Đurđević u razgovoru za Tanjug.
Napomenuo je da se ideji ne može ništa spočitati, ali da brine njena realizacija.
Đurđević smatra da Otvoreni Balkan, kako se sada zove ta inicijativa, ne može da podrazumeva samo tri države.
„I u samom imenu Balkan i po ekonomskoj, geografskoj, transportnoj logici to ne može da bude zaokružena celina ukoliko ne uključuje sve zemlje Balkana, sa jasnom idejom da je to put ka EU“, rekao je Đurđević.
On kaže da to nije zamena za EU, ali je svakako jedna realnost u kojoj svih šest zemalja imaju svoje specifičnosti i određene probleme iz prošlosti.
„Te učesnice imaju međusobne odnose koji nisu uvek potpuno harmonizovani i moramo takođe reći da je nasleđe krvavog raspada Jugoslavije i tih ratova i pokitike nacionalizma i dalje prisutno i ono ne doprinosi otvorenosti bilo čega, a naročito otvorenosti Balkana“, napomenuo je savetnik predsednika PKS-a.
Uprkos tome, Đurđević smatra da je ideja saradnje na Balkanu životna i dobra i da doprinosi potrebi ljudi za normalnim životom, poslovanjem, radom i razmenom kulture, ali da sada to treba operacionalizovati kroz političke odluke, zakone, admisnitraciju, da bi saradnja dobila konkretan oblik.
On je podsetio kako su privredne komore u regionu pokazale duh saradnje tokom pandemijske krize, pokušavajući da organizuju život u tim uslovima.
„Mini Šengen je sigurno doprineo tome da dođe do otvaranje ‘zelenih koridora’, dakle da dođe do otvaranja granica za brzi transport esencijalne robe kao što su hrana i lekovi. Na svim granicama zapadnog Balkana vrlo brzo se došlo do usaglašavanja načina putovanja. Kada su se zemlje malo otvorile za sopstveno stanovništvo, zapadni Balkan je bio neka zona slobodnog putovanja među šest zemalja, pa su neki prošle godine čak odlažili na gosdišnje odmore u Albaniju“, naveo je Đurđević.
Ocenio je da je klima stvorena saradnjom tri lidera na neki način otvorila prespektivu za građane da sagledavaju neke zemlje kao destinacije za turizam i za poslovanje što do tada nije bio slučaj.
„Konkretno, ekonomski potencijal između Albanije i Srbije je jako veliki, ali nije iskorišćen. Mi imamo 200 miliona evra trgovinske razmene, možda ni toliko, a potencijal je mnogo veći. Turizam je značajnan privredna grana. Mi smo ove godine zabeležili veliki broj turista iz Srbije, čak su zainteresovani za kupovinu nekretnina u južnoj Albaniji. To sve ne bi bilo moguće bez političkog otvaranja koje je, između ostalog, kroz ovu inicijativu nastupilo“, kaže Đurđević.
Napominje da je otežavajuća okolnost odnos Srbije i Kosova, jer dijalog ne samo da zastaje, nego u nekim stvarima ide unazad, što je posledica političke dinamnike i izbornih ciklusa u Beogradu i Prištini.
„Mi smo bili svedoci da je Hotijeva vlada, kad je bila druga koalicija, zvanično pristupila inicijativi Mini Šengen. Potpisivanjem dva sporazuma u Vašingtonu i oni su izrazili nameru da učestvuju u toj inicijativi. Promena je jasna, vlada Aljbina Kurtija tako ne misli, ali je činjenica da ta ideja dobra, ako pogledate šta stoji iza nje, otvaranje i pospešivanje saradnje među državama“, naveo je Đurđević.
Ocenio je da bi glavni pokretač odnosa Beograda i Prištine moglo da bude međusobno poverenje i na tome zasnovani odnosi, ali koje sada ne postoji.
„Mi smo imali jedan pozitivan napredak od 2013, možda čak i ranije, sa Briselskim sporazumom, pa otvaranje komunikacije sa oficirom za vezu, sloboda kretanja, razmena je porasla, privrednici i komore sarađivale. To je sve bio jedan dobar, pozitivan tok koji je imao neku svoju dinamiku uz sve svoje uspone i padove do negde 2018. godine. Od tada smo imali neke druge ideje na stolu, koje su na žalost rezultirale ponovnim zahlađenem odnosa i ovim gde jesmo“, konstatuje Đurđević.
Primetio je da se sada sintagma Otvoreni Balkan ne sme izgovoriti u Prištini, ali i da postoje neke ideje koje je vlada Aljbina Kurtija iznela, a koje se ne razlikuju mnogo od ideja za koje se zalažu komore regiona.
„To je jedna druga vrsta dubinskih integracija na Balkanu, po modelu osnivačkog akta EU, kako je postala Evropska ekonosmka zajednica. Ja mislim, ako postoji politička volja i zainteresovanost da se radi na Otvorenom Balkanu, neke od tih ideja bi mogle da budu dobra polazna osnova za to na koji način bi Kosovo moglo da učestvuje u ovoj incijativi. Ali, ja samo, na žalost, mogu da konstatujem da to sad nije činjenica“, rekao je Đurđević.
Istakao je da je privrednicima veoma važno da Otvoreni Balkan postoji, da dođe do harmonizacije standarda poslovanja i proizvodnje i da laboratorije mogu da budu akreditovane na teritoriji svih šest članica, kako bismo bili sigurni da su proizvodi testirani u bilo kojoj zemlji po standardima EU.
„Takođe je jako značajno da se dođe do otvaranja tržišta radne snage i priznavanja diploma. To su stvari koje su osnova za stabilne ekonomske odnose, za bolju razmenu i ako hoćete za bolje političke odnose“, smatra Đurđević.
Ocenio je da su za prethodne dve godine od pokretanja inicijative dve stvari nedvosmisleno urađene, a to su slobodno kretanje sa ličnom kartom između ove tri države i sporazum o saradnji u prevenciji i otklanjanju posledica elemantarnih nepogoda.
„Sve ostalo što se tiče boljeg protoka roba na granicama, priznavanja certifikata, to ide dosta sporije. Mi kao privreda vidimo da postoji još mnogo neusaglašenih delova. Nas malo ohrabruje sastanak trojice lidera u Skoplju pre dva meseca, na tu temu, koji su se jasno obavezali kroz neku vrstu jasnih rokova do kada će da dođe do otvaranja tržišta radne snage, da mogu ljudi da rade u tri države bez problema uz priznato zdravstveno i socijalno osiguranje i kada bi trebalo da doje do harmonizovanja certifikata“, istakao je savetnik predsednika PKS-a.
Precizirao je da bi to trebalo da se dogodi u naredne dve godina i dodao da komore sada predlažu trojici lidera Srbije, Albanije i Severne Makedonije da se napravi sekretartijat koji bi pratio realizaciju dogovora iz Skoplja, napravio akcioni plan i koordinisao aktivnosti resornih ministarstava u tri države na tom planu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com