Predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca Jugoslav Ristić ocenio je u Danu uživo da su radnici prepušteni sami sebi, kao i da „imamo državu koja je protiv radnika“. Ističe da „fabrike koje su želele da dođu u Srbiju nisu poslodavci koji dolaze da bi nas usrećili, već da bi nas jeftino platili“.
„Treba da pravimo neke planove za razvoj privrede, da bismo nešto uspeli u tom državnom sektoru, koji ja vidim kao potencijal da se izvadimo iz ove krize. Koju su to državu razvili strani investitori? Nema je“, mišljenja je Ristić.
U trgovinama u Kragujevcu, osim u velikim trgovinskim lancima, radnici imaju samo dva slobodna dana mesečno i 10 dana godišnjeg odmora, računajući i vikende, rečeno je Beti u Savezu samostalnih sindikata Kragujevca.
Kako kaže Ristić, to nije novost.
„Rekli smo ono što svi znaju koji žive u tim mestima, a ja mislim da je to široko rasprostranjeno, ljudi rade sa dva slobodna dana mesečno, ko ima tri, taj je srećan. Većina njih potpisuje blanko sporazum o raskidu radnog odnosa, kada nešto napravite što se poslodavcu ne sviđa, on kaže da više ne radite i stavi datum na taj papir“, kaže on.
Ristić kaže da je to zloupotreba.
„Kriminal, držite ljude u potčinjenom i podređenom položaju, država na to ne reaguje. Imamo državu koja je protiv radnika. Radnici u trgovini su posebno time pogođeni“, kaže on.
Ističe da se svaki pokušaj nekog organizovanja ili traženja kolektivnih prava kažnjava otkazom.
„Poslodavac kaže – ako ti nećeš, ima ko hoće. Radnik je potpuno prepušten sam sebi“, kaže.
Naglašava da je to vrlo opasan položaj.
„Ljudi će da trpe jedno vreme, ali neće doveka sigurno“, kaže.
Smatra da država to može da reši lako.
„Zvali smo inspekciju rada, u malim prodavnicama mogu da vide radno vreme i koliko ima zaposlenih. Država da bi utvrdila da li plaćate porez na promet, šalje inspektora kao kupca, neka pošalje inspektora da se zaposli“, kaže Ristić.
Kako kaže, za trgovinu su poslodavci zaključili da im nisu potrebni školovani kadrovi i da ih ima puno u ponudi radnika.
„Velika ponuda radnika ih oslobađa traženja. Ima raznih vrsta diskriminacije, ako imate više od 40 godina, kažu da ste stari, da ne pričam na koje načine daju otkaze. Nedavno su devojci u kineskoj robnoj kući u Kragujevcu dali otkaz sa obrazloženjem da ima velike grudi i ne može da pakuje robu“, kaže Ristić.
Kaže da su radnici sa svojim pravima u tim sektorima jako malo upoznati, ali da, ko hoće, može da se upozna.
„Od toga nemate koristi ako nemate kome da se obratite. Država postavlja na pijedestal samo investitore, i samo njih možete da čujete. Zemlje koje su raj za investitore su pakao za radnike“, kaže i dodaje da radnici mogu da se obrate sindikatima i državi u vidu inspekcije rada.
Kako kaže, u takvim uslovima, ljudi su u očaju.
„Ili rešite da idete u inostranstvo ili krećete sami, ili pristajete da budete rob kod nekoga, sve u nadi da ćete tu nešto da promenite. Ljudi osećaju da je jedno vreme, koje nije vreme za njih, vreme nekih koji nemaju nikakve moralne vrednosti…“, kaže Ristić.
Ističe da „fabrike koje su želele da dođu u Srbiju nisu poslodavci koji dolaze da bi nas usrećili, već da bi nas jeftino platili“.
„Treba da pravimo neke planove za razvoj privrede, da bismo nešto uspeli u tom državnom sektoru, koji ja vidim kao potencijal da se izvadimo iz ove krize. Koju su to državu razvili strani investitori? Nema je“, mišljenja je Ristić.
(N1 Beograd)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com