Blumbergova vest da je evro prestigao dolar kada je u pitanju plaćanje na međunarodnom tržištu ipak je samo odraz trenutnog stanja. Nekoliko argumenta govori u prilog tome da evro nije smaknuo dolar sa trona vodeće svetske valute, smatra profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić.
Poznata njujorška agencija objavila je da je prema podacima Udruženja međubankarskih finansijskih telekomunikacija (SVIFT) 37,82 odsto međunarodnih novčanih transakcija obavljeno u evrima, a 37,64 odsto u dolarima.
To udruženje koje obuhvata 200 država i 11.000 finansijskih institucija preciziralo je da je korišćenje dolara od decembra prošle do oktobra ove godine smanjeno za 4,6 odsto. Razlog tome stručnjaci vide u tri činjenice: ekonomskoj krizi usled pandemije, američkim predsedničkim izborima i trgovinskom ratu sa Kinom.
Pad dolara sa trona i nova realnost
Može li ova posledica trenutnih okolnosti bitno da utiče na novu realnost, kako se sve češće naziva život posle pandemije kovida 19?
Odgovarajući na to pitanje Sputnjika, naš sagovornik, koji inače smatra da je dedolarizacija neizbežan proces, ali na dugi rok, ne kraći od decenije, ukazuje da je evro prvi put prevazišao dolar u tom segmentu poslovanja. U međusobnim plaćanjima pad udela dolara je nesporan. Pogotovo, kaže Đukić, kada se ima u vidu, da je aprila 2015. dolar u tom segmentu međunarodnih novčanih transakcije imao dominantan udeo od 45,3 procenta.
Samo taj podatak, međutim, nije dovoljan da se tačno sagleda pozicija dolara, smatra on.
Zašto dolar još ostaje dominantan
Ključno je, kako ističe, da se posmatra finansijski sitem u celini što podrazumeva i tržište bankarskih kredita, tržište obveznica, ali i struktura svetskih deviznih rezervi na osnovu onoga što centralne banke rade na dugi rok.
„Dolar ostaje i dalje dominantan kada je reč o kreditnim tržištima. Polovina svega što se dešava sa prekograničnim zajmovima, nominovano je u dolarima. Kada govorimo o tržištu dužničkih hartija od vrednosti, novi podaci pokazuju da je oko polovine u dolarima. To su zvanični podaci Banke za međunarodna poravnanja“, precizirao je profesor bankarstva na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
On napominje kao podjednako bitno i to da je 61 odsto zvaničnih deviznih rezervi u svetu u američkim dolarima. Ta tri dodatna faktora su razlog što dolar i dalje treba posmatrati kao vodeću svetsku valutu, smatra on.
I Jelen je faktor
Sagovornik Sputnjika ukazuje i na vest da bi u novoj američkoj administraciji bivša šefica Uprave američkih federalnih rezervi (Fed), centralne banke SAD, Dženet Jelen, trebalo da zauzme mesto sekretara trezora, odnosno ministra finansija.
To, po oceni Đukića, govori o dve stvari.
Ona će najverovatnije, s obzirom na to šta je radila kao prvi čovek američkog Feda, dati jasan signal o tome kakva će biti politika vezana za kurs dolara, što u vreme Trampove administracije nije bio slučaj. Zato su, kako kaže, tržišta i Volstrit, mirno odreagovala na to imenovanje.
„Očekujem da će saradnja između nje i sadašnjeg šefa Feda, na relaciji fiskalni i monetarni deo, biti jako efikasna jer su svesni da je to neophodno ako misle da se izbegnu poremećaji. Imam u vidu fiskalni paket koji će biti usvojen radi podrške kompanijama, pa i stanovništvu. Trenutno se razmišlja i o otpisu dela studentskih kredita koji su se nagomilali kao neotplaćeni“, napomenuo je Đukić.
ECB i Fed različito o kamatama
Evropska centralna banka, sa druge strane, nema nameru da menja politiku kamatne stope i nulta kamatna stopa će sigurno ostati i 2021, ističe naš sagovornik.
„Normalizacija monetarne politike ECB apsolutno neće nastupiti u bliskoj budućnosti. Granica 1,19-1,20 kada je u pitanju kurs evro-dolar iz 2020. sigurno neće ići naviše. Američke fiskalne i monetarne vlasti to neće dozvoliti“, ocena je Đukića.
Za razliku od ECB, američki Fed neće ni razmišljati da obara kamatne stope, naprotiv. Oni će, dodaje on, pažljivo kontrolisati takozvanu krivu prinosa na hartije od vrednosti, jer ne žele da to ozbiljno ugrozi američke javne finansije.
Sa Kinom relaksacija iza zavese
Na pitanje, kako će izgledati odnos nove američke administracije prema trgovinskom ratu Amerike i Kine i da li bi to moglo da utiče na poziciju dolara, profesor bankarstva ukazuje na bitnu promenu u vreme pandemije.
Oporavak kineske privrede traje zahvaljujući orijentaciji kineskih vlasti na to da domaća potrošnja bude generator rasta BDP-a, a ne izvoz kao što je bilo pre izbijanja pandemije. Đukić napominje da nije sklon razmišljanju da će nova američka administracija slediti Trampa i uaoštravati odnose sa Kinom.
„Mislim da će doći do relaksacije odnosa pri čemu će se mnogo toga dešavati iza zavese i to javnost sigurno neće znati. Ni američkim kompanijama ne odgovara relacija sankcije-kontrasankcije i ono što se zove sprečavanje cirkulacije robe“, kaže on, ocenivši da utoliko ta relacija Amerika-Kina neće uticati na ponašanje kursa dolara.
On zaključuje da je sve, ipak, u rukama američkih monetarnih i fiskalnih vlasti i da će sudbina dolara biti vezana za oporavak privrede SAD. Pored svega što se dešava kao posledica pandemije, polovina međunarodne trgovine i u ovakvim uslovima kakvi jesu, fakturisana je u američkoj valuti, napominje sagovornik Sputnjika.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com