Nova vest iz Austri je da je zbog pandemije Kovida 19 došlo do ogromne potražnje za zlatom i zlatnim dukatima koja je dostigla nivo iz vremena finansijske krize iz 2008. godine, samo je potvrdila najavu da svetu preti nestašica zlata. Virus korona, očigledno, izaziva i – zlatnu groznicu.
Zlato je tradicionalno utočište za investitore u kriznim vremenima koje uvek ima svoju vrednost. Zato ne treba da čudi da je u vreme pandemije koronavirusa dostiglo gotovo najveću cenu, kaže za Sputnjik ekonomista Ivan Nikolić.
Proizvodnju su već obustavili najveći igrači na tržištu zlata, kakvi su „Argor Hereus“,„Valkambi i „Pamp” iz Švajcarske, zbog čega je sada u celoj Evropi vrlo teško nabaviti zlatne poluge ili dukate.
Kao i ranije u kriznim situacijama, vrednost zlata je u vreme pandemije pokazala visoku otpornost zbog čega bi svi da ga se domognu pre početka recesije, tokom koje njegova vrednost može da poraste i više puta, konstatovao je ovih dana portal SEEbiz. On podseća da je tokom globalne finansijske krize 2008. godine njegova vrednost porasla 280 odsto, a da se posle krize stabilizovala, ali je i dalje ostala uvećana za oko 200 odsto.
Zlatna groznica od virusa korona
Fizičko zlato se relativno lako prenosi i skladišti, ne gubi vrednost, oslobođeno je uticaja monetarnih centara, pa ne čudi da je došlo do skoka tražnje, dok je ponuda gotovo ravna nuli. Zato je skok cene zlata na berzi bio očekivan.
Ekonomista Ivan Nikolić, kaže da je i pored nekih kolebanja zlato dostiglo gotovo najveću cenu.
„Trenutno je to nekih 1745 dolara za uncu zlata. Bilo je perioda kada je, mereno u dolarima, ona imala i veću cenu – i preko 1800 dolara. Zlato je tradicionalno utočište za investitore u kriznim vremenima koje uvek ima svoju vrednost. Zlato i švajcarski franak su investitorima zgodni da višak novca ulože u njih,“ ističe on za Sputnjik.
Nikolić napominje da je, uprkos tome što zlato u poslednja tri meseca nije imalo stabilnu putanju rasta, pa je u poslednjih mesec dana u jednom trenutku njegova cena pala na nekih 1500 dolara za uncu, ono bilo tražena roba.
„Kratkoročno posmatrano, iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, meseca u mesec, moguće je da dođe i do pada cene zlata i 10-20 posto. Ali, ako pogledamo neki dugoročan trend, svakako u poslednjih godinu i po dana imamo vrlo stabilan rast“, kaže jedan od direktora u Ekonomskom institutu.
Srbija na vreme kupila zlato
On podseća da je Narodna banka Srbije (NBS) početkom novembra prošle godine kupila oko 10 tona zlata po ceni od oko 1490 dolara za uncu. S obzirom na sadašnju cenu, jasno je, kaže, koliko smo na tome zaradili.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sredinom prošle godine je NBS naložio da počne sa kupovinom zlata kako bi zemlja bila sigurna u okolnostima negativnih kretanja na finansijskim tržištima. On je ovih dana saopštio da Srbija ima 31 tonu zlata.
„To je, posmatarno udelom zlata u deviznim rezervama, Srbiju stavilo u regionalni vrh. Malo zemalja ima toliki udeo zlata. To je deo deviznih rezervi koji je svakako u ovom trenutku lako zameniti za novac ili za neku drugu robu koja vam je potrebna“, ističe Nikolić.
On napominje da ima i zemalja koje nemaju rezerve u zlatu zato što su ih prodale.
Srbija je početkom novembra prošle godine kupila oko 10 tona zlata po ceni od oko 1490 dolara za uncu i zaradivši na ceni zlata koja je trenutno gotovo na istorijskom maksimumu dodatno uvećala svoje devizne rezerve.
Poslednjih decenija su države, po pravilu, veći deo svojih rezervi kapitala držale u državnim obveznicama razvijenih zemalja, što se smatralo investicijom vrlo niskog rizika. Činjenica da u slučaju sankcija ili ratova kapital uložen u inostranstvu može biti blokiran ili oduzet dovela je, međutim, do toga da se u poslednje vreme sve više država odlučilo na proveren način ulaganja viška kapitala –u zlatne poluge. U tome su prednjačile Kina, Rusija, Indija.
Ko ima najveće rezerve
Zalihe zlata su upravo jedan od razloga zbog kojih je švajcarski franak jedna od najcenjenijih valuta.
Prema podacima iz januara, SAD je sa 8,1 hiljadu tona zlata na prvom mestu po rezervama, ali one po glavi Amerikanca imaju 25,3 grama zlata, što ih svrstava iza Nemačke i Italije koje imaju oko 40 grama po stanovniku, ali i Francuske i Holandije sa po 36 grama. Ubedljivo na vrhu liste rezervi zlata mereno po stavniku je Švajcarska sa čak 125,6 grama.
Na pitanje, koliko je opasno u ovako kriznim vremenima biti bez zlatnih rezervi, ovaj ekonomista kaže da ako postoje drugi izvori onda nije toliko strašno. Ipak dodaje:
„ Ali, u ovim ekstremno rizičnim vremenima ipak ta cena zlata skače, pa vam po tom osnovu i sama vrednost ukupnih deviznih rezervi preračunata u neku valutu iznosi više“.
Cilj NBS da Srbija u svojim deviznim rezervama uskoro ima 50 tona zlata moraće, smatra naš sagovornik, ipak da sačeka neke redovnije okolnosti.
„Sada je vreme da se to što se uštedelo troši, a biće vremena da se opet štedi i da se povećavaju rezerve“, zaključio je Nikolić.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com