Pravi pokolj na Volstritu — berzanski indeksi izgubili su sve što su dobili u proteklih godinu i po dana — a onda eksplozija: berza je zabeležila istorijski najveći dobitak u jednom danu. Ali „ovakvi dani retko kada predstavljaju dobar predznak“, upozorava portal „Blumberg“.
Neki komentatori iznose još katastrofičnije prognoze. „Mislim da najgore tek dolazi sledeće godine“, prognozira ekonomista Mark Džoli za Si-En-Bi-Si. „Posmatramo imploziju američke ekonomije“, navodi pak finansijer i ekonomski analitičar Piter Šif, čiju ocenu prenose svi vodeći svetski mediji: „Ovo je kula od karata koju su izgradile Federalne rezerve“. A sve kule od karata poslovično su sklone dramatičnom padu.
Pad koji nam sada preti mogao bi da bude još i gori nego 2008, ukazuje britanski „Skaj“ na prognoze ekonomista koji su reputaciju stekli kada su, pre više od 10 godina, najavili tadašnju svetsku ekonomsku krizu.
Šta se to dešava na svetskim berzama? Odakle ovolika nestabilnost? Preti li svetu nova ekonomska kriza, šta bi moglo da je izazove, i može li ona ipak da se izbegne?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar Branko Pavlović i ekonomista Mahmud Bušatlija.
Komentarišući ocenu „Blumberga“ da dramatičan pad i porast vrednosti berze u samo nekoliko dana ne predstavljaju dobar znak jer „ovoliko nasilje u normalnim okolnostima ne ukazuje na zdravlje tržišta“, Branko Pavlović kaže da zdravlja zaista nema, a to je posledica činjenice da svi uzroci krize iz 2007. i 2008. godine u punom kapacitetu postoje i danas, a čak su i povećana njihova loša dejstva. „Tu pre svega mislim na finansijski sektor koji, u uslovima potpune deregulacije, neodgovorno brine samo o svojim kratkoročnim interesima i potpuno je odvojen od realne privrede“.
„Teorijski, berza je mesto na kom se prikuplja investicioni novac za proizvodnju nekih dobara“, objašnjava Mahmud Bušatlija. „Nažalost, sada je gotovo čitav fokus stavljen na sekundarno tržište koje nema nikakve veze s proizvodnjom, već je reč o finansijskim špekulacijama kupljenim akcijama. O tome govori i struktura američke ekonomije — u poslednjih petnaestak godina, preko 50 odsto profita bilo je ostvareno na sekundarnom tržištu. A u poslednje dve-tri godine taj procenat je dostigao 60 odsto, dok istovremeno opada udeo realne ekonomije. Dakle, jasna je dominacija sekundarnog, finansijskog i neproduktivnog tržišta, i ono izaziva sve ove turbulencije. To je kazino u kome se igra na sreću ne bi li se zaradile pare“.
En Petifor, koja je 2006. predvidela krizu 2008, za televiziju „Skaj“ sad kaže da će predstojeća kriza biti još gora od prethodne zbog nagomilanog duga — globalni dug tri puta je veći od globalnog BDP-a — i zbog rasta kamatnih stopa u Sjedinjenim Državama. Dug će, kaže ona, izazvati novu krizu, a okidač će biti rast kamatnih stopa koje će otežati servisiranje onolikog duga. Još jedan ekspert, bivši direktor u banci „Leman braders“ Tom Ruso, kaže da se „upravo sada zaliva seme nove krize“…
„Od 2008. do danas, američka privreda dodatno se zadužila, sa oko pet hiljada milijardi na devet hiljada milijardi dolara, zahvaljujući jeftinom novcu koji je pozajmljivan uz nultu kamatnu stopu. Tim novcem kupovane su akcije kojima je tako veštački podizana vrednost“, ukazuje Branko Pavlović.
Mahmud Bušatlija skreće pažnju i na drugo moguće izvorište naredne krize: „Moguće je i da će sledeća kriza imati, istorijski, i potpuno nove korene, koje Zapad kao da ne vidi. A to je umanjivanje uloge dolara, koji polako gubi svoju dosadašnju monopolsku poziciju zato što se pojavljuju nove solucije. Pre godinu i po dana MMF je u tzv. korpu valuta morao da uvrsti kineski juan, što dovodi do toga da najbliži američki saveznici iz arapskog sveta, na čijoj upotrebi dolara u trgovini naftom i počiva njegova moć, počinju da koriste i kinesku valutu. Takođe, i između zemalja BRIKS-a počeli su da se primenjuju dogovori o korišćenju nacionalnih valuta u međusobnoj razmeni, što najviše dolazi do izražaja u trgovini između Kine i Rusije. Sve ovo će i dodatno uzdrmati dolar, i kriza dolara je neizbežna“.
A kada kriza nastupi, upozorava ekonomista Nurijel Rubini, ozbiljan problem predstavljaće i to što vlade više nemaju mehanizme da njome upravljaju.
„Niske kamatne stope, program kvantitativnog olakšavanja koji zapravo predstavlja upumpavanje ogromnih količina novca u sistem, otkupljivanje sumnjivih dugova — oni su već iskoristili sve moguće mere za saniranje prethodne krize, ispucali su svu municiju koju su imali“, kaže Branko Pavlović. „Sad mogu samo da urade sve to isto, ali u još većem obimu, ali će onda i kontrareakcija biti još žešća. A to će onda ubrzati nastojanja svih drugih ekonomija da uspostave svoje mehanizme zaštite u odnosu na SAD, što će dovesti do sve manje potražnje za američkim hartijama od vrednosti, pa će i zbog toga mogućnosti FED-a da upravlja krizom biti dodatno umanjene“.
Ovakav splet okolnosti Mahmuda Bušatliju navodi na zaključak da finansijsko tržište poseduje ozbiljan potencijal da u dobroj meri uništi kapitalizam koji mi poznajemo. „Evidentna je nemogućnost da se od 2007. do danas reši kriza koja je tad započela. Ona povremeno miruje i menja oblik, ali u kontinuitetu traje već više od 10 godina. I zato, bilo šta što može da se desi, ma koliko malo u početku, može da izazove dramatične posledice, kao kap koja je prelila čašu…“
Slično će i Branko Pavlović: „Neminovno je da će do krize doći, i ona neće proizvesti samo ekonomske već i mnogo šire društvene posledice… Pitanje je kada će ona izbiti, ali je izvesno da će do bitnih potresa doći u sagledivom roku od naredne dve-tri godine“.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com