Mnogi solarijumi koji se koriste u salonima na našem tržištu donose se u polovnom stanju, rashodovani u delovima, pa se ovde sklapaju, farbaju i prodaju kao novi ili malo korišćeni. Oni koji žele da se bave ovim unosnim i skupim poslom ne ulaze duboko u problematiku. Odvoje malo novca, kupe neki polovan aparat i počinju da rade reklamirajući svoje aparate kao najpopularnije i sa najsavremenijim lampama, saznaje „Potrošač”. Kako na tržištu nema kontrole ovih uređaja, ovo još i nije najgori slučaj. Dešava se da se solarijumi iznajmljuju, pa se koriste u više salona tako što se napravi ugovor po kome se vlasniku uređaja mesečno isplaćuje dogovoreni novac, pri čemu uopšte nije reč o novom nego već polovnom aparatu. Još ako se uzme u obzir činjenica da korisnici nemaju mnogo znanja o tome šta podrazumeva dobar uređaj, šta bi pre korišćenja ove usluge obavezno trebalo da znaju u smislu zdravstvenih aspekata, jasno je koliki je rizik kome su izloženi. Kako pokazuje naše istraživanje, ima salona u kojima su u ponudi novi aparati, ali ih je sve manje i gube trku sa nelojalnom konkurencijom kojoj je brza zarada jedini motiv.
– Već dugo se bavimo ovim poslom, uvozimo lampe za solarijume iz Nemačke. Reč je o kompaniji koja konstantno radi na usavršavanju lampi za sunčanje i uključeni su u ovaj posao od samog početka. Na našem tržištu se pojavljuju lampe lošeg kvaliteta koje nemaju tehničke karakteristike i koje se donose iz Mađarske ili polovne iz zemalja EU – kažu u kompaniji „Sanservis”, koja je na našem tržištu u ovom poslu prisutna od 1991. godine i danas snabdeva oko tri hiljade salona, i to robom koja ima sertifikat iz nemačke fabrike koja ih isporučuje.
I po njihovom mišljenju, nedostaje regulativa i propisi o poreklu solarijuma i lampi za sunčanje. Potrebno je, kažu, u posao uvesti sertifikate koje mogu izdati samo legalni uvoznici koji robu dobijaju od renomiranih proizvođača. Takvi proizvodi su prošli stroge kontrole kvaliteta i nivoa zračenja lampi. U EU je čak donet i zakon koji reguliše procenat UVA i UVB zračenja, a kod nas su najpopularnije lampe sa većim procentom zračenja i upravo na taj način pod nazivom turbo-lampe privlače se potrošači pod objašnjenjem da za kraće vreme izlaganja mogu da dobiju bolju „boju”.
Kompanije koje se bave uvozom i prodajom ovih uređaja i prateće opreme svakako bi trebalo da imaju i obavezu da informišu svoje kupce, a oni dalje potrošače o svim važnim detaljima pre sunčanja u solarijumu.
– Prilikom kupovine lampi preporučujemo najbolji model za aparat koji vlasnik ima, tom prilikom mu objašnjavamo koliko je dozvoljeno minuta sunčanja za određeni tip kože, koliko određena lampa ima procenata UVA ili Be zračenja i pri tom savetujemo vlasnike solarijuma da oni klijentima određuju minutažu sunčanja u aparatu. Oni su u obavezi da istaknu postere sa uputstvima koji bi trebalo da se nalaze na vidnom mestu, kako bi korisnici imali mogućnost da se do tančina upoznaju sa ovom uslugom, pre nego je koriste, kažu u ovoj kompaniji i dodaju da je sunčanje bezbedno ukoliko se poštuju stroga uputstva proizvođača. Takođe je bitno da znaju u kojim slučajevima nije preporučljivo da se izlažu UV zracima, naročito ako koriste neke lekove.
Nije tajna da se na našem tržištu prodaju uglavnom polovni solarijumi, iako je zabranjen uvoz. Reč je o aparatima koji odradili svoj radni vek, stari su i po 25 godina, ali uz „šminku” doteraju se i i vrlo brzo zauzmu mesto u nekom salonu. Poznavaoci ovog posla kažu da nije samo problem u tome koliko su uređaji stari, da je mnogo ozbiljnija opasnost to što se ne održavaju, jer proizvođači garantuju isporuku rezervnih delova za aparate stare do sedam godina, a to je u ovom slučaju nemoguće.
Sunčanje sa rizikom
Više od polovine država članica EU još 2008. godine ujedinilo se oko propisa koji regulišu bezbednost solarijuma, a koji se odnose na nivo UV zračenja kojim korisnici smeju biti izloženi.
Preplanuo ten je i dalje u modi, a starosna granica devojaka koje se sunčaju u solarijumu iz godine u godinu je sve niža. I dok je u većini zemalja EU definisana ta starosna granica ispod koje se ne preporučuje korišćenje solarijuma (u nekoliko zemalja je uvedena i zabrana ispod 18 godina), u Srbiji ne postoji ovakva regulativa i, što je još veći problem, ne postoji ni inspekcija koja bi kontrolisala kozmetičke salone i kvalitet uređaja koji se koriste u njima.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, populacija mlađa od 18 godina je u 75 odsto slučajeva izloženija opasnostima od dobijanja raka kože, mediji se konstantno bave ovom temom, stručnjaci upozoravaju da bi trebalo biti obazriv, ali i dalje nedostaje bolja edukacija naročito maloletnih lica i njihovih roditelja o rizicima koje nosi odlazak u solarijum bez ikakve kontrole.
I bez zabrane postoje i druge zakonske mere koje su se u većini zemalja EU pokazale kao dobra praksa. Da podsetimo da se više od polovine država članica još 2008. godine ujedinilo oko propisa koji regulišu bezbednost ovih aparata, a koji se odnose na nivo UV zračenja kojem korisnici smeju biti izloženi. Proizvođači su ovom regulativom obavezani na pravilno označavanje proizvoda, a trgovci u salonima moraju biti osposobljeni da informišu potrošače, pre pružanja usluge, o svim potencijalnim opasnostima po zdravlje. I to ne samo maloletnike, nego sve one koji koriste ove usluge.
– Na našem tržištu je vrlo mali broj kvalitetnih solarijuma. Koriste se, uglavnom, oni koji su na Zapadu izbačeni iz upotrebe. I, eto, takav solarijum nabave naše ljudi koji njime ne znaju da rukuju. A održavanje mora da bude izuzetno stručno. Mi, koji ovde u Zavodu lečimo lampama, suočavamo se s činjenicom da moramo da menjamo sve lampe kada pregori samo jedna. Solarijum, ako niste znali, ima 50 do 60 lampi! Znači, ako „crkne” samo jedna, morate sve da menjate. A to nije jeftino. I gde je tu profit za vlasnika?! Mislim da bi u celu priču trebalo uključiti inspekciju koja bi vrlo strogo kontrolisala te sprave. Šta da radimo sa salonima koji uopšte nisu registrovani? A ima ih, naravno. Pri tome, svima nam je poznato da je danas u modi biti preplanuo – priča primarijus dr Aleksandar Adamović, direktor Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti.
Dr Adamović navodi i podatak da se na osnovu rezultata istraživanja, naročito u skandinavskim zemljama, u solarijumu preporučuje tek desetominutni boravak. Jednom nedeljno!
– Kod nas nema zdravstvenoprosvetnih kampanja. A neophodno je naučiti ljude kako da žive kvalitetno. Ako već koriste sunce, treba to da rade na pravilan način. Solarijume, maltene, isključiti, onako kako to rade Skandinavci – preporučuje dr Adamović.
Solarijumi, kako objašnjava, emituju UVA zrake koji ne izazivaju opekotine, ali oštećuju kolagena vlakna i elastin i dovode do prevremenog starenje kože. U nekim solarijumima je uključeno UVB zračenje koje ima onkogeni potencijal, ali je suština da bi svi aparati koji emituju UV zrake trebalo da budu prijavljeni zdravstvenim vlastima.
– Solarijum je kancerogen i svi oni koji se bave time ili poseduju ove uređaje moraju biti prijavljeni zdravstvenim vlastima. U solarijumima bi trebalo da rade isključivo stručne osobe. Smatram i da bi trebalo zabraniti njihovo reklamiranje. Inače, na tržištu ima sve više nelicenciranih solarijuma, i to je takođe veliki problem – kaže dr Adamović.
(Jelica Antelj, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com