Od početka godine cena gasa porasla je 21, a mazuta 27 odsto što povećava varijabilne troškove toplana 11 odsto – kaže Dejan Stojanović, iz Udruženja toplana Srbije.
Od kako je počela nova grejna sezona javnost ne prestaje da pita zašto ne pojeftinjuje grejanja preko toplana? Kako to može da pojeftini grejanje u Nišu, a ne može u Beogradu? Tolike prethodne zime bile su blage da su toplane sigurno sačuvale na zalihama energente te imaju prostora da snize cene, a one to ne čine. Pri tome grejanje se plaća 12, a stanovi greju pet ili šest meseci godišnje.
Najviše povika na cenu grejanja stiže početkom oktobra kada su stanovi hladni zbog niske spoljne temperature, a toplane se drže propisa da pre 15. u mesecu ne podlože kotlove. To je period kada najviše potrošača odluči i da se odjavi s ovog grejanja. Cena grejanja ide od 90 do 114 dinara po kvadratu grejne površine i zavisi od grada do grada, jer su lokalne samouprave te koje određuju koliko će grejanje da košta.
Na pitanje da li ima prostora da cena grejanja padne, Dejan Stojanović, presednik Upravnog odbora Udruženja toplana Srbije, objašnjava da se rast cene mazuta i gasa u toku 2018. godine direktno odražava na povećanje troškova u proizvodnji toplotne energije. Toplane energente nabavljaju na tržištu, a cena toplotne energije je regulisana.
– Od početka ove godine cena gasa za toplane porasla je 21, a mazuta 27 odsto. Kako samo gas u ukupnim troškovima učestvuje sa oko 54 odsto, realan zahtev sistema daljinskog grejanja trebalo bi da sadrži povećanje varijabilnog dela cene grejanja oko 11 odsto. Ova činjenica sistemima daljinskog grejanja omogućava da, saglasno Uredbi o metodologiji za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom, podnesu zahteve za korekciju cena u skladu sa opravdanim troškovima nadležnim organima jedinica lokalnih samouprava – kaže Stojanović.
Lokalne samouprave dužne su da razmatraju poslate zahteve u propisanim rokovima i na način saglasno uredbi. Ukoliko do ovoga ne dođe u daljem toku grejne sezone može doći do raskoraka u prihodima i troškovima sistema daljinskog grejanja, što bi rezultiralo nepoštovanjem ugovornih obaveza toplana prema dobavljačima energenata i nužno do blokada računa. Sve to bi ugrozilo kratkoročnu i dugoročnu održivost ovih sistema – ističe on.
Inače, po uredbi grejanje može da pojeftini kada cena energenata padne za tri odsto, ili poskupi za pet.
Upitan da li toplane isključuju domaćinstva, koja ne plaćaju grejanje, ili se taj trošak preliva na sve potrošače, Stojanović kaže da se odjava krajnjih kupaca toplotne energije obavlja saglasno Odlukama o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom, ovaj dokument donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
– Isključenja pojedinačnih stanova obavlja se ispred stana gde tehnički uslovi to dozvoljavaju (manji broj kupaca), a ulaskom u stan, isključenjem grejnih tela kod onih kupaca gde to tehnički nije moguće (veći broj kupaca). Ova druga situacija, koja je slučaj kod većeg broja krajnjih kupaca toplotne energije, često se obavlja uz asistenciju komunalnih inspektora, a neretko i policije – kaže Stojanović.
Slučaj sa onim krajnjim kupcima, koji ne plaćaju isporučenu toplotnu energiju, rešava se tužbama sudovima i od uvođenja privatnih izvršitelja situacija se značajno promenila.
Prema dostavljenim podacima prosečan stepen naplate kod domaćinstava je 88,78 odsto, a kod poslovnog prostora 86.
(Jasna Petrović-Stojanović, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com