Pošta Srbije predstavila je danas u PTT muzeju prigodnu poštansku marku u čast 110 godina australijske medicinske misije u Srbiji tokom Prvog svetskog rata.
Ministar bez portfelja zadužen za odnose za dijasporom Đorđe Milićević rekao je da se malo zna o pomoći Australije Srbiji tokom Prvog svetskog rata, podsetivši da je misija iz te zemlje stigla u Srbiju tokom 1914. kada su se širile epidemije zaraznih bolesti.
„Medicinski radnici koji su dolazili iz Australije i sa Novog Zelanda, poznati kao Anzak (ANZAC) medicinske misije, bili su među prvim stranim timovima koji su odgovorili na poziv Srbije za pomoć“, objasnio je minister na svečanosti.
Podsetio je da su medicinski radnici radili u lošim uslovima, poljskim bolnicama i da su se suočavali sa nedostatkom medicinske opreme.
„Posebno su se istakle medicinske sestre koje su rizikovale svoj život da bi pomogle srpskom narodu. Njihova zalaganja su snažno odjeknula, a njihov rad ostavio je neizbrisiv i dubog trag na srpsko društvo, tako da se sećanje na njih neguje i danas“, istakao je ministar.
Dodao je i da je veza između Srbije i Australije prerasla u prijateljstvo i da se australijska misija smatra se jednim od simbola solidarnosti međusobnog poštovanja.
„Poštanske marke koje su danas ugledale svetlost dana ne predstavljaju samo omaž herojima prošlih vremena, već su i simbol trajne prijateljske veze, podsećanjem na sve one koji su kroz istoriju pruzali ruku, podršku, solidarnost“, kazao je ministar.
Ambasador Australije u Srbiji Danijel Emeri rekao je da će ovaj gest biti važan korak ka upoznavanju šire javnosti o zajedničoj istoriji Srbije i Australije, koja, kako je naveo, nije dovoljno poznata u Srbiji i Australiji.
„Odao bih priznanje dizajnerima marki koji su proizveli veoma impresivan skup slika sa samo malim brojem starih fotografija na kojima su mogli da rade“, kazao je ambasador.
On je naveo kako su australijanci prikazani na ovim markama pokazali hrabrost dolazeći u Srbiju tokom rata i podsetio kako su radili u teškim uslovima tokom epidemije tifusa, ali i da su nastavili uspešne karijere po povratku u Australiju.
„Svi dugujemo veliku zahvalnost srpsko-australijskom istoričaru g.Zoranu Pajiću koji je učinio više od bilo koga da iznese na videlo priču o boljim vezama između naših zemalja“, rekao je Ambasador.
V.D. direktor Pošte Srbije Zoran Anđelković rekao je kako je Srbija sama kriva što je čekala 110 godina da sazna o herojima dobrovoljcima medicinskog osoblja iz Australije.
On je istakao kako je Pošta Srbije pokušali da doprinese da i građani Srbije i građani Australije osveže ta pamćenja.
Da ne zaboravimo nikoga od onih ko se bore za slobodu“, kazao je Anđelković.
Pomenuo je kako je prvi put sazanao određene podatke o doprinosu Australijske dobrovoljne medicinske misije u Srbiji dok nije pročitao knjigu Bojana Pajića.
„Nadam se da smo dali doprinos kao Pošta Srbije, objavljivanjem ovih šest likova koji simbolizuju svih 1.500, ali simbolizuju i odnos slobodarske Australije prema borbi za slobodu u Prvom svetskom ratu“, rekao je Anđelković.
Srpsko-australisjki istoričar Bojan Pajić izjavio je kako zvanična istorije ni Australije ni Srbije ne pominju nijednog australijanca koji je služio sa srpskom vojskom u Prvom svetskom ratu.
„Otkrio sam da je više od 1.500 Australijanaca i Novozelanđana služilo u onome što se možemo nazvati srpskim pokretom tokom Prvog svetkog rata. Služili su kao medicinjski dobrovoljci u Srbiji i kao podrška srpskoj vojsci na Solunskom i Makedonskom frontu“, objasnio je Pajić.
Rekao je kako je Udruženje rođaka Australijanaca i Novozelanđana koji su služili u Srbiji nastalo tako što je angtažovao Geneološko društvo Viktorija da pronađe rođake i potomke voojnika koji su služili u Srbiji.
„Zahvaljujući podršci Vlade Australije, ali i Vlade Viktorije upravo završili dokumentarni film Daleko je Kajmakčalan, o Australijancima i Novozelanđanima iz Prvog svetskog rata, ali i o Srbiji u Prvom svetkom ratu“, rekao je Pajić.
Praunuka medicinske sestre Etel Gilingam, Rut Stivens, govorila je o tome kako nije upoznala svoju prabaku, ali kako joj je majka govorila da je ona bila brizna, lojalna i prava feministkinja za svoje vreme.
„Etel je Došla u Srbiju da pomogne negovanju vojnika koji su strašno patili od epidemije tifusa, i radila bi dugo u noć kako bi njima bilo udobnije“, objasnila je Stivens.
Rekla je da se Američki crveni krst nakon okupacije organizovao razmenu ratnih zarobljenika i da se Etel 1916. vratila u Englesku.
„U znak priznanja za njene zasluge Etel je odlikovana medaljom od strane Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, to je za nju dragoceno prizanje. Sigurna sam da bi moja baka bila počastvovana da je njeno službovanje doživelo ovakvo priznanje izdavanjem ovakvih marki“, kazala je Stivens.
Praunuka doktorke Meri de Garis, Keti Henkok objasnila je kako je ona radila amputacije, noseći krzneni kaput da bi se zagrejala.
„1916. Meri se prijavila u australijsku vojsku kao lekar, ali je odbijena. Vojska u to vreme nije prihvatala žene, osim kao medicinske sestre ili pomoćno osoblje. Ona je bila odlučna da krene pa je platila kartu i odplovila u Ujedinjeno Kraljevstvo“, objasnila je Henkok.
Navela je da se Meri pridružila Škotskoj ženskoj bolnici kao hirurg i bila je smeštena u Ostrovo od februra 1917. do oktobra 1918. godine.
„Odlikovana je ordenom Svetog Save trećeg reda, međutim ostala je nepriznata od strane Vlade Australije za njenu službu, što čini ovaj današnji događaj još značajnim za nas“, navela je Henkok.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com