Dobre vesti za Evropu su da je najgori talas epidemije poฤeo da slabi, ali to olakลกanje bi moglo da bude kratkog daha. โNjujork tajmsโ upozorava: Evropu oฤekuje najgora ekonomska kriza u istoriji, zbog ฤega bi ceo svet morao da bude na oprezu.
Evropska komisija objavila je predviฤanja prema kojima ฤe se ekonomija EU umanjiti za 7,4 odsto ove godine. Zvaniฤnici su stanovnicima Unije uputili alarmantnu poruku: ฤeka nas โnajdublja ekonomska recesija u istorijiโ.
Da bi se stekao utisak o razmerama krize, predviฤanja ekonomskog rasta pre pandemije su se kretala na pribliลพno 1,2 odsto. S druge strane, ekonomija se tokom prethodne ekonomske krize, 2009 godine, smanjila za 4,5 odsto.
To je otreลพnjujuฤe upozorenje da bi ekonomske posledice epidemije koronavirusa, ฤak i nakon ลกto virus oslabi, mogle da se oseฤaju mesecima, ako ne i godinama kasnije, piลกe โNjujork tajmsโ.
Kina je nakon obuzdavanja virusa pokrenula moฤnu fabriฤku maลกineriju, od koje ลพivi globalni lanac snabdevanja, ali se ekonomija ipak sporo oporavlja, jer za tu robu jednostavno โ nema kupaca.
I Amerika postepeno otvara ekonomiju, ali bi oporavak mogao dugo da traje. Vlada bi u petak trebalo da objavi meseฤni izveลกtaj o zaposlenosti, a oฤekuje se da ฤe broj izgubljenih poslova od aprila dostiฤi vrtoglavu cifru od 20 miliona. Time bi jednim potezom bili zbrisani rezultati nekoliko decenija uspeลกne ekomske politike.
Evropska unija je, sa svojih 440 miliona stanovnika, glavni trgovinski partner SAD, dok je Kina na drugom mestu. EU je i najveฤi strani investitor u Podsaharskoj Africi, ali i mnogim drugim delovima sveta koji se tek ekonomski razvijaju.
Zbog toga bi posledice ekonomske krize u EU mogle da se osete u celom svetu, a ลกtetu bi trepele kompanije, banke, ali i obiฤni graฤani. Kriza je u fokus stavila i podelu na bogati Sever i siromaลกniji Jug, zbog ฤega bi mogla biti naruลกena ravnoteลพa koja je decenijama briลพljivo graฤena.
Evropski komesar za ekonomiju Paolo ฤentolini kaลพe da ฤe neravnomerni oporavak poฤeti u drugoj polovini godine. Uprkos rastu, zemlje EU ฤe na kraju 2021. godine ekonomski stajati loลกije nego pre samo dva meseca, kada je koronavirus krenuo da hara kontinentom.
Drugi talas virusa mogao bi da zbriลกe joลก tri odsto ekonomskog rasta, upozorio je ฤentolini.
Ekonomije Italije i ล panije, koje su najteลพe pogoฤene pandemijom, smanjiฤe se ove godine za ฤitavih 9 odsto. Italijanska privreda ฤe se sporije oporaviti od ลกpanske, predviฤa ฤentolini.
Kao najgore pogoฤena zemlja na prvo mesto ipak izbija Grฤka, koja je taman bila krenula u proces oporavka sa samog ruba ekonomskog sloma. Njihova ekonomija mogla bi da se smanji za ฤak 9, 7 odsto.
Najmanje ลกtete pretrpeฤe Poljska, sa 4,5 odsto.
Stopa nezaposlenosti ฤe u veฤini zemalja Unije ove godine iznositi 9 odsto, ลกto je znaฤajan skok u odnosu na 6,7 odsto proลกle godine.
Veliku ลกtetu pretrpeฤe i najmoฤnija ekonomija EU, Nemaฤka, u kojoj se oฤekuje najgora recesija od Drugog svetskog rata, sa padom od 6,5 odsto. Ipak, predviฤa se da ฤe nemaฤka privreda zabeleลพiti i brz oporavak. S druge strane, francuska ekonomija ฤe se smanjiti za 8,5 odsto.
Ovako loลกe brojke ฤe se direktno odraziti i na privredu SAD, koja je s Evropom u najbliลพim moguฤim vezama. Amerika i Evropa su decenijama jedna drugoj najveฤi trgovinski partner, sa razmenom robe i usluga u iznosu od 1,3 triliona dolara proลกle godine.
Teลกke posledice osetiฤe i Kina, kojoj je Evropa drugi partner, odmah posle SAD.
Posebnu opasnost predstavlja moguฤnost pad vrednosti evra. To se zamalo desilo u prvoj polovini prethodne decenije, ali je kolaps spreฤila Evropska centralna banka, koja je iskoristila svoju monetarnu moฤ da kako bi spreฤila bankrot Grฤke, Italije i ล panije.
Centralna banka i sada zasipa evrozonu kreditima i obveznicama, ali sposbnost ECB da ponovo spase evro mogla bi biti umanjena presudom koju je u utorak doneo najviลกi sud u Nemaฤkoj.
Naime, Ustavni sud Nemaฤke objavio je ultimatum Evropskoj centralnoj banci, u kojem stoji da propratni efekti kupovine obveznica ne smeju da nadjaฤaju ekonomske benefite. Sud je zapretio zabranom Bundesbanci, nemaฤkoj narodnoj banci, da uฤestvuje u programu oporavka, ฤime bi bio nanet veliki udarac evropskom jedinstvu.
Koronavirus veฤ sada izaziva veฤi ekonomski ลกok za Evropu od finansijske krize iz 2008. godine.
โOฤigledno je reฤ o masivnijoj krizi, koja ฤe tek da se pogorลกaโ, kaลพe Klemens Fuest , predsednik instituta Ifo, jednog od vodeฤih nemaฤkih ekonomskih tink-tenkova.
Pandemija bi mogla da ostavi nepredvidive posledice po ekonomiju i druลกtvo Evrope, piลกe โNjujork tajmsโ. Ekonomske posledice krize iz 2008. godine dale su vetar u leฤa populistiฤkom pokretu ekstremne desnice u Nemaฤkoj, Italiji i Francuskoj.
Trenutno svi najveฤe nade polaลพu brz ekonomski oporavak, sa recesijom u obliku slova V, koja podrazumeva nagli skok odmah po zavrลกetku epidemije
Dok se ลพivot polako vraฤa u normalu ลกirom kontinenta, joลก uvek niko ne zna da li postoji opasnost od novog talasa epidemije, koji bi se vratio โsa osvetomโ, upozorava โTajmsโ.
(Milan Vukeliฤ, nova.rs)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com