Dobre vesti za Evropu su da je najgori talas epidemije počeo da slabi, ali to olakšanje bi moglo da bude kratkog daha. „Njujork tajms“ upozorava: Evropu očekuje najgora ekonomska kriza u istoriji, zbog čega bi ceo svet morao da bude na oprezu.
Evropska komisija objavila je predviđanja prema kojima će se ekonomija EU umanjiti za 7,4 odsto ove godine. Zvaničnici su stanovnicima Unije uputili alarmantnu poruku: Čeka nas „najdublja ekonomska recesija u istoriji“.
Da bi se stekao utisak o razmerama krize, predviđanja ekonomskog rasta pre pandemije su se kretala na približno 1,2 odsto. S druge strane, ekonomija se tokom prethodne ekonomske krize, 2009 godine, smanjila za 4,5 odsto.
To je otrežnjujuće upozorenje da bi ekonomske posledice epidemije koronavirusa, čak i nakon što virus oslabi, mogle da se osećaju mesecima, ako ne i godinama kasnije, piše „Njujork tajms“.
Kina je nakon obuzdavanja virusa pokrenula moćnu fabričku mašineriju, od koje živi globalni lanac snabdevanja, ali se ekonomija ipak sporo oporavlja, jer za tu robu jednostavno – nema kupaca.
I Amerika postepeno otvara ekonomiju, ali bi oporavak mogao dugo da traje. Vlada bi u petak trebalo da objavi mesečni izveštaj o zaposlenosti, a očekuje se da će broj izgubljenih poslova od aprila dostići vrtoglavu cifru od 20 miliona. Time bi jednim potezom bili zbrisani rezultati nekoliko decenija uspešne ekomske politike.
Evropska unija je, sa svojih 440 miliona stanovnika, glavni trgovinski partner SAD, dok je Kina na drugom mestu. EU je i najveći strani investitor u Podsaharskoj Africi, ali i mnogim drugim delovima sveta koji se tek ekonomski razvijaju.
Zbog toga bi posledice ekonomske krize u EU mogle da se osete u celom svetu, a štetu bi trepele kompanije, banke, ali i obični građani. Kriza je u fokus stavila i podelu na bogati Sever i siromašniji Jug, zbog čega bi mogla biti narušena ravnoteža koja je decenijama brižljivo građena.
Evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentolini kaže da će neravnomerni oporavak početi u drugoj polovini godine. Uprkos rastu, zemlje EU će na kraju 2021. godine ekonomski stajati lošije nego pre samo dva meseca, kada je koronavirus krenuo da hara kontinentom.
Drugi talas virusa mogao bi da zbriše još tri odsto ekonomskog rasta, upozorio je Đentolini.
Ekonomije Italije i Španije, koje su najteže pogođene pandemijom, smanjiće se ove godine za čitavih 9 odsto. Italijanska privreda će se sporije oporaviti od španske, predviđa Đentolini.
Kao najgore pogođena zemlja na prvo mesto ipak izbija Grčka, koja je taman bila krenula u proces oporavka sa samog ruba ekonomskog sloma. Njihova ekonomija mogla bi da se smanji za čak 9, 7 odsto.
Najmanje štete pretrpeće Poljska, sa 4,5 odsto.
Stopa nezaposlenosti će u većini zemalja Unije ove godine iznositi 9 odsto, što je značajan skok u odnosu na 6,7 odsto prošle godine.
Veliku štetu pretrpeće i najmoćnija ekonomija EU, Nemačka, u kojoj se očekuje najgora recesija od Drugog svetskog rata, sa padom od 6,5 odsto. Ipak, predviđa se da će nemačka privreda zabeležiti i brz oporavak. S druge strane, francuska ekonomija će se smanjiti za 8,5 odsto.
Ovako loše brojke će se direktno odraziti i na privredu SAD, koja je s Evropom u najbližim mogućim vezama. Amerika i Evropa su decenijama jedna drugoj najveći trgovinski partner, sa razmenom robe i usluga u iznosu od 1,3 triliona dolara prošle godine.
Teške posledice osetiće i Kina, kojoj je Evropa drugi partner, odmah posle SAD.
Posebnu opasnost predstavlja mogućnost pad vrednosti evra. To se zamalo desilo u prvoj polovini prethodne decenije, ali je kolaps sprečila Evropska centralna banka, koja je iskoristila svoju monetarnu moć da kako bi sprečila bankrot Grčke, Italije i Španije.
Centralna banka i sada zasipa evrozonu kreditima i obveznicama, ali sposbnost ECB da ponovo spase evro mogla bi biti umanjena presudom koju je u utorak doneo najviši sud u Nemačkoj.
Naime, Ustavni sud Nemačke objavio je ultimatum Evropskoj centralnoj banci, u kojem stoji da propratni efekti kupovine obveznica ne smeju da nadjačaju ekonomske benefite. Sud je zapretio zabranom Bundesbanci, nemačkoj narodnoj banci, da učestvuje u programu oporavka, čime bi bio nanet veliki udarac evropskom jedinstvu.
Koronavirus već sada izaziva veći ekonomski šok za Evropu od finansijske krize iz 2008. godine.
„Očigledno je reč o masivnijoj krizi, koja će tek da se pogorša“, kaže Klemens Fuest , predsednik instituta Ifo, jednog od vodećih nemačkih ekonomskih tink-tenkova.
Pandemija bi mogla da ostavi nepredvidive posledice po ekonomiju i društvo Evrope, piše „Njujork tajms“. Ekonomske posledice krize iz 2008. godine dale su vetar u leđa populističkom pokretu ekstremne desnice u Nemačkoj, Italiji i Francuskoj.
Trenutno svi najveće nade polažu brz ekonomski oporavak, sa recesijom u obliku slova V, koja podrazumeva nagli skok odmah po završetku epidemije
Dok se život polako vraća u normalu širom kontinenta, još uvek niko ne zna da li postoji opasnost od novog talasa epidemije, koji bi se vratio „sa osvetom“, upozorava „Tajms“.
(Milan Vukelić, nova.rs)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com