Iz Evrope dopiru najave da bi Zapadnom Balkanu mogla da se nametne taksa. Kilovati bi mogli biti skuplji za trećinu…
AKO nam Evropa nametne takse na emisije ugljen-dioksida (CO2), koje se plaćaju na proizvodnju električne energije iz uglja, potrošači Zapadnog Balkana bi mogli da očekuju drastično poskupljenje struje. Uz gubitke na mreži, koji u našem regionu iznose i do 16 odsto, kilovati bi mogli da budu skuplji i do čak 30 odsto.
To se u četvrtak čulo na Međunarodnoj stručnoj konferenciji „Elektroenergetika u regionu – razvoj tržišta“, koju su organizovali „Balkanmagazin“ i „Elektoprivreda Srbije“.
Prema rečima Jasmine Trhulj, predstavnice Sekretarijata Energetske zajednice jugoistočne Evrope, cena prava na emisiju ugljen-dioksida iz termoelektrana na evropskom tržištu poslednjih meseci ubrzano raste. Kako je rekla, za emisiju jednog kilograma CO2 iz termoelektrana sada treba platiti od 22 do 24 evra.
– Po tom pitanju trenutno ne postoji vremenski rok – rekla je Trhuljeva. – U toku je izrada studije za subvencije u sektoru uglja, i sa njom Energetska zajednica želi da počne razgovore na tu temu.
Da se o novim troškovima za proizvođače električne energije iz uglja šuška, potvrdio je u četvrtak i David Žarković, direktor Sektora za trgovinu na slobodnom tržištu EPS-a.
– Čujemo da ima šumova da se zemljama Zapadnog Balkana uvedu takse za proizvođače električne energije zbog emisija ugljen-dioksida – rekao je Žarković. – Mi sigurno nećemo ući u CO2 mehanizam, ali zamislite udar na cenu od 24 evra po megavat-satu, to bi bio veliki porast.
On je precizirao da se o uvođenju takse na emisije CO2 priča, ali da se ne zna da li će se to i dogoditi.
Na Zapadnom Balkanu, Srbija ima najnižu cenu struje u regionu, dok Bugarska ima najpovoljniju cenu među zemljama EU. Na cenu električne energije na Starom kontinentu, kako se čulo, sve više uticaja imaju takse i nameti koji se nameću proizvođačima struje. Sve manje na struju utiče prozvodna cena, ali se nametima za kilovate iz obnovljivih izvora energije i ekološkim taksama cena stalno nadograđuje.
KO GUBI, A KO DOBIJA
INTEGRACIJA tržišta električne energije EU nije donela povoljnije cene za domaćinstva. Na pitanje šta konkretno potrošačima našeg regiona znači integracija tržišta struje Zapadnog Balkana, Jasmina Trhulj odgovara:
– U Austriji ja struju plaćam 20 evra mesečno, dok me interenet i TV koštaju 35 evra. Moji roditelji u Beogradu struju plaćaju 30 evra, a cene su mnogo povoljnije. Ja mnogo štedim energiju, kao i čitava Evropa. Niske cene struje u Srbiji idu na račun budućih generacija, jer sa njima nema održivog razvoja. Benefite od integrisanog tržišta imaće buduće generacije. A posledica slabe integracije tržišta struje u regionu je godišnji gubitak od oko 16 miliona evra.
(M. N. S, novosti.rs)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com