Sve više građana koristi mogućnost plaćanja preko administrativnih zabrana na platu ili penziju. Iako je ovo primamljiv i reklo bi se isplativ način plaćanja, trebalo bi biti obazriv, jer se u praksi događa da kompanije koje posluju na ovaj način, posebno one koje robu prodaju na prezentacijama, podmeću različite ugovore od kojih je kasnije nemoguće odustati. To se dogodilo i čitateljki S. D., penzionerki iz Beograda, koja se javila redakciji „Potrošača”. Ona je, naime, nekoliko dana pred Novu godinu bila pozvana na promociju proizvoda jedne od firmi koje u Srbiji prodaju vunenu ćebad, prostirke, posteljinu. Uz večeru i ubedljivu priču sugestivnog prezentera, nije se mnogo dvoumila, naravno da je oduvek priželjkivala kvalitetnu podlogu za dušek koja će joj omogućiti kvalitetniji odmor. Problem je bila cena od 614 evra.
– Reč je o magnetnoj podlozi za dušek koja navodno leči mnoge bolesti, a ja imam dosta zdravstvenih problema. Kada su me pitali kako želim da platim, rekla sam naravno na rate. Tražili su mi da dam učešće, a kako nisam imala gotovine kod sebe napisala sam ček u vrednosti od 3.000 dinara. Dali su mi da potpišem porudžbenicu i potpisala sam, rekli su da će robu isporučiti za sedam do 15 dana – objašnjava S. D.
Prošle su i Nova godina i Božić i naša čitateljka se najednom osvestila, shvativši da je odluka da kupi tako skupu prostirku bila krajnje nerazumna. Odlučila je 13. januara da ovoj firmi (naziv je nevažan jer sve koje na ovaj način posluju u Srbiji rade po istom principu) pošalje dopis u kome će im saopštiti da ipak „kao penzioner za zdravstvenim problemima ne može da isfinansira tako skup proizvod”.
Međutim, ubrzo je stigao odgovor u kome se navodi da je ova firma dan nakon prezentacije već stupila u kontakt sa Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje i da će ugovorene rate (na prezentaciji) biti prosleđivane sa njenog računa na račun ove firme. A ako želi da raskine ugovor zbog novonastalog zdravstvenog stanja da je dužna da „firmi dostavi kopije lekarske dokumentacije”! Ako pak dokaza nema a i dalje odbija da primi naručenu robu moraće da prodavcu isplati 25 odsto od ukupne vrednosti porudžbine.
Kako će se ispostaviti, papir u formi porudžbenice zapravo je bio ugovor koji na poleđini sitnim slovima precizno upozorava na prava kupca, a naročito prodavca. I da je zapravo birajući da prostirku plati na rate ona potpisala administrativnu zabranu, prema kojoj će joj se u naredna 22 meseca sa penzije direktno obijati po tri hiljade dinara. Na papiru, naravno, ni slova o tome da po Zakonu o zaštiti potrošača kupac ima pravo da odustane od ovakve kupovine (van poslovnih prostorija) u roku od 14 dana.
– To je najčešći problem sa kojim se suočavaju građani koji su se žalili Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije. Pod pritiskom NOPS-a mnoge kompanije koje se bave prodajom na ovaj način prihvatile su obavezu da u ugovorima naglašavaju da svaki kupac po Zakonu o zaštiti potrošača ima 14 dana da se predomisli i odustane od kupovine. Međutim, vrlo brzo su našle novi način prevare, tako što potrošaču robu isporuče petnaestog dana od dana zaključivanja ugovora, pa on praktično nema mogućnost da se žali – kaže Goran Papović, predsednik NOPS-a.
Prema njegovim rečima Nacrt novog zakona o zaštiti potrošača ipak donosi novine koje će poboljšati položaj potrošača. On predviđa da tih 14 dana za žalbu počinje od dana kada je roba isporučena. Novina je i to da se predviđene i sankcije za firme koje ne poštuju zakon, a data je i nadležnost tržišnoj inspekciji da može da interveniše. Prema Papovićevim rečima, novi zakon o zaštiti potrošača će građane maksimalno zaštiti u slučajevima kupovine na daljinu.
Pitali smo i Fond PIO da li ovakva porudžbenica-ugovor može da bude dovoljna za aktiviranje administrativne zabrane na penziju, budući da se kupcu ne pruža jasno objašnjenje i da li bi trebalo pooštriti ovu proceduru.
– Fond od prodavca dobija dokumentaciju za sprovođenje administrativne zabrane, odnosno dobija administrativnu zabranu koju su potpisali i kupac i prodavac, kao i potpisan ugovor. Ne pruža Fond objašnjenje, već prodavac, a pojedinac pristaje na to ili ne. Ovaj posao Fond obavlja u interesu penzionera, kako bi im omogućio da plaćaju kupljenu robu ili usluge odloženo, na duži rok. Kupac sve te uslove dogovara direktno sa prodavcem i svojim potpisom se izjašnjava da li prihvata sve odredbe ugovora. Ako se ugovor prekida, to se reguliše takođe između kupca i prodavca, a Fond dobija obaveštenje – nalog od prodavca da obustavi administrativnu zabranu, kažu u Fondu PIO.
Oni objašnjavaju da je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje sklopio ugovore o saradnji sa nekoliko stotina firmi među kojima su trgovine sa ponudom robe široke potrošnje, banje, javna preduzeća, osiguravajuća društva, zdravstvene ustanove, banke, turističke agencije i pogrebna preduzeća, kako bi omogućio penzionerima plaćanje na rate različitih usluga. Prema evidenciji Fonda, odnosno prema broju administrativnih zabrana na penzije, očigledno je da se ponuđene mogućnosti veoma koriste i da je na taj način penzionerima mnogo toga postalo dostupnije.
– Penzioneri imaju mogućnost plaćanja administrativnom zabranom, odnosno plaćanje na rate, pri kupovini robe široke potrošnje (ugovor potpisan sa oko 600 preduzeća u Srbiji), medicinske opreme i optičkih pomagala, stomatoloških usluga, apotekarskih i drugih zdravstvenih usluga, za nabavku zimnice i ogreva, za plaćanje javnim preduzećima, prvenstveno komunalnim, zatim za plaćanje pogrebnih troškova i turističkih usluga. Firme s kojima potpisujemo ugovore o saradnji moraju biti registrovane u APR, da poseduje PIB, ugovor (otvoren račun) sa bankom, karton deponovanih potpisa, obrazac OP-1, odnosno da je firma registrovana u finansijsko-poreskom sistemu Srbije, objašnjavaju u Fondu PIO.
(Ivana Albunović, Jelica Antelj, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com