Najveći proizvođači kafe u Srbiji traže da im država dozvoli isticanje akcizne markice na svojim proizvodima što bi moglo da bude rešenje za početak suzbijanja šverca i borbe sa nelojalnom konkurencijom.
Procene su da je oko 20 odsto tržišta kafe u sivoj zoni, da su gubici proizvođača, ali i države zbog toga ogromni. Zbog nelegalne trgovine budžet je, prema nekim procenama, godišnje oštećen više miliona evra. I pored evidentnog gubitka u Ministarstvu finansija ovakvu meru za sada ne razmatraju, ali su za „Politiku” rekli da se „takva mogućnost u nekom narednom periodu ne isključuje”.
– Ako već plaćamo porez na ime akciza ne vidimo razlog da i ne ističemo akciznu markicu na naš proizvod, kao što to čine drugi proizvođači akcizne robe – kaže Andrej Bele, generalni direktor „Grand” kafe. On kaže da je ta oznaka dokaz da je roba prošla legalan uvoz i da su carina i akciza na taj proizvod plaćene. Po njegovim rečima markica, kao sastavni deo deklaracije, ne bi poskupela gotov proizvod.
Od akciza na kafu država je prošle godine zaradila oko 2,5 milijardi dinara (oko 20 miliona evra). Akciza na kafu se plaća, ali se na pakovanje ne ističu akcizne markice, što nije slučaj sa cigaretama, žestokim alkoholnim pićima ili brašnom… Kafa se u Srbiju najviše uvozi iz Brazila, a najveće količine švercovane sirove kafe ulaze preko Crne Gore i Kosova. Prema procenama, dva najveća domaća proizvođača („Štraus” i „Atlantik grupa”) pokrivaju oko 85 odsto tržišta, dok je ostatak tržišta raspoređen na još svega nekoliko ozbiljnijih proizvođača i više od 200 malih pržionica.
U ministarstvu finansija objašnjavaju da je obeležavanje akciznim markicama pojedinih proizvoda pitanje nacionalnog zakonodavstva. U državama u okruženju, recimo u Hrvatskoj i Crnoj Gori na kafi se ne ističe akcizna markica. Ovakvu praksu ima samo Bosna i Hercegovina, koja pokušava da se na taj način izbori sa švercom. U Sloveniji i Makedoniji proizvođači kafe nisu opterećeni tim nametom.
Siniša Daničić, generalni direktor kompanije „Štraus Adrijatik”, kaže da je Srbija jedna od retkih zemalja gde se kafa i dalje smatra luksuznim proizvodom za koji se plaća akciza. Većina zemalja u okruženju ih je ukinula, a poslednja je bila Rumunija od 1. januara ove godine.
– Ogroman problem za nas proizvođače je veliki rast količine švercovane sirove kafe. To se negativno odražava na konkurentnost na tržištu nas koji redovno izmirujemo sve obaveze prema državi – ističe naš sagovornik, dodajući da se ovaj proizvođač zalaže i za postepeno ukidanje akciza na sirovu kafu.
– Svesni smo da je prihod koji država ostvaruje od akciza značajan. Ali postepeno ukidanje akciza učinilo bi sirovu kafu manje atraktivnom za šverc, a ostvarili bi se i veći prihodi od PDV-a na promet kafe – smatra naš sagovornik. Kaže i da su državne institucije pokazale spremnost da reše poražavajuću situaciju u kojoj se nalaze proizvođači.
Prema direktivi Evropske unije zemlje članice imaju pravo da uvode akcizu i na druge proizvode (osim na onu koja se obavezno oporezuju akcizom – duvanske proizvode, alkoholna pića, energente) te je oporezivanje akcizom kafe (a samim tim i obeležavanje markicama) ostavljeno zemljama članicama EU.
Sirova kafa koja se švercuje ne prolazi kontrole. Uprkos tome, ovakvi proizvodi se potpuno ravnopravno plasiraju na tržište ali po znatno nižim cenama. Takva kafa nema sigurno i bezbedno poreklo, nižeg je kvaliteta i dosta se meša sa surogatima kao što su – soja, kukuruzno brašno, naut, stočni grašak, pa čak i žir bez adekvatnog a najčešće i bez bilo kakvog deklarisanja na pakovanju.
(Ivana Albunović, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com