Profesor ekonomije Goran Radosavljević izjavio je danas da je prema svim pokazateljima evropske statistike, Srbija je jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, a s najvišim cenama hrane i goriva.
Radosavljević je u intervjuu agenciji Beta kazao da prema GDP po glavi stanovnika, mereno u paritetu kupovnih snaga, Srbija je na 49 odsto proseka Evropske unije (EU), i lošije su samo Severna Makedonija, Albanija i BiH.
”Ako pogledamo po drugom pokazatelju, stvarna potrošnja po glavi stanovnika, Srbija je na 55 odsto EU proseka, dok je Crna Gora, na primer, na 64 odsto. Sve ostale zemlje EU su na nivou od preko 70 odsto proseka EU. Opet su od nas lošije samo tri već pomenute zemlje regiona”, kazao je.
Prema njegovim rečima, poražavajuća je i dinamika kretanja standarda stanovništva u poređenju s drugim zemljama na sličnom nivou razvoja.
”U periodu od 2013. do 2023. godine, GDP po glavi stanovnika je u Srbiji porastao sa 42 odsto na 49 odsto proseka EU. U istom periodu, u Rumuniji je GPD po glavi stanovnika porastao sa 54 na 78 odsto EU proseka, Bugarskoj sa 46 na 64, a u Crnoj Gori sa 41 na 51 odsto. Dakle, ne samo da se ne možemo pohvaliti nivom standarda stanovništva u odnosu na ostale zemlje Evope, već je i dinamika rasta tog standarda jedna od najlošijih u Evropi u prethodnoj deceniji”, naglasio je profesor.
Na pitanje zbog čega su cene namirnica u Srbiji među najvećim u Evropi, Radosavljević je rekao da je decenija pogrešne poljoprivredne politike, započete smanjenjem subvencija u ratarstvu, preko devastiranja stočarstva, uz visoki stepen korupcije, dovelo do uništavanja primarne poljoprivrede u Srbiji.
”I ono malo izvoza u ovom sektrou što Srbija ima, zasniva se na izvozu primarnih proizvoda (žitarice, suncokret i dr), a ređe proizvoda viših faza prerade. Istovremeno, rast cena energenata uz pogrešnu akciznu politiku doveli su do toga da Srbija ima jedan od najskupljih dizel goriva u Evropi, što svakako ne doprinosi konkurentnosti poljoprivrede. Mnogi drugi faktori, od uništavanja domaće proizvodnje, inputa za poljoprivrednu proizvodnju, pre svega veštačkog đubriva, proizvodnje poljomehanizacije i mnogi drugi faktori poput nerealnog deviznog kursa, doveli si do toga da je cena hrane u Srbiji prethodne tri godine porasla gotovo dvostruko više nego što je to prosek EU zemalja. Stoga su već sada neki proizvodi u supermarketima u Srbiji skuplji nego u razvijenim zemljama Zapadne Evrope”, objasnio je.
Upitan zašto su i cene goriva među najvećim u Evropi, Radosavljević je naveo dva razloga.
”Prvi su visoki porezi (akcize i različite naknade), a drugi nedovoljna konkurencija na tržištu. Međutim, u prethodne tri godine, cene motornih goriva naftnog porekla se ne određuju tržišno, tako da je isključivi krivac za visoke cene Vlada Srbije koja tu cenu utvrđuje. Kao rezultat, Srbija već neko vreme ima jedan od najskupljih dizela u Evropi. Znajući da potrošnja dizela učestvuje u ukupnoj potrošnji motornih benzina sa oko 75 odsto, visoka cena direktno utiče na sve ostale cene proizvoda i usluga u Srbiji”, naveo je profesor.
Komentarišući odnos cena kvadrata stambenog prostora i životnog stndarda, Radosavljević je rekao da je za kupovinu stana za četvoročlanu porodicu od 70 kvadrata u Beogradu, potrebno da dva člana porodice rade najmanje devet godina.
”S druge strane, u Ljubljani, koja ima višu prosečnu cenu kvadrata nego Beograd, potrebno je u proseku oko pet godina, a u Zagrebu oko 4,5 godina. Druga neobična stvar u Srbiji je izvor tražnje za nepokretnostima. Naime, dok u EU zemljama preovladavaju kreditni kupci, u Srbiji se preko 90 odsto svih nepokretnosti kupi iz sopstvenih sredstava. Nit’ siromašnije zemlje, nit’ bogatijih kupaca nepokretnosti”, kazao je.
Na pitanje da li su visoke cene, s obzirom na nizak životni standard, državni projekat, Radosavljević je rekao da su cene rezultat nesposobnosti aktuelne vlasti da se stvore institucije koje bi kontrolisale tržište i ispravljale njegove nesavršenosti.
”Tako, na primer, u bilo kojoj zemlji EU, kada bi tri kompanije koje imaju 100 odsto tržišnog učešća istovremeno povećale cenu za isti ili sličan iznos, Komislija za zaštitu konkurencije bi reagovala i spečila takvo, očigledno monopolsko ponašanje. Ili kada bi se desilo da se na tržištu 90 odsto nepokretnosti kupuje gotovim sredstvima, a da vrednost takvih kupovina enormno raste, Poreska uprava bi trebala odmah da ispita poreklo tog novca. U Srbiji su institucije zarobljene i nije im dozvoljeno da rade svoj posao. Zato na tržištu vlada haos, koji uz mnoge druge razloge dovodi do rasta cena koji je veći nego u drugim zmeljama Evrope”, ocenio je profesor.
Upitan kakve će posledice u narednih godinu dve dana biti po građane zbog visokih cena, Radosavljević je rekao da će doći do pogoršanja prosečnog standarda stanovništva.
”Ako se nastavi trend rasta cena, doći će svakako do pogoršanja prosečnog standarda stanovništva, nemogućnosti da se servisiraju obaveze i potencijalnog rasta broja stanovnika koji živi u riziku od siromaštva. U takvim okolnostima, godišnji budžet će se sve više koristiti za osnovne životne potrebe (hrana i piće, odeća, stanovanje i komunalne usluge) koje će ’pojesti’ skoro 100 odsto budžeta. Veoma malo će ostati za neke druge aktivnosti, poput obrazovanja, kulture i umetnosti, putovanja i sl. Sve ovo bi moglo da ostavi velike posledice na razvoj kako pojedinca tako i celokupnog društva”, rekao je profesor Radosavljević.
Komentarišući trenutnu zaduženost građana kod banaka koja iznosi oko 14 milijardi evra, Radosavljević je kazao da je posledica rasta cena pad standarda stanovništva.
„Kako bi održali dostignuti nivo i standard, građani se već više od deset godina zadužuju. To se jasno vidi kako kroz strukturu kredita stanovništvu, tako i kroz činjenicu da je masa stambenih kredita oko 38 odsto od ukupnih kredita stanovništvu. S druge strane, svi ostali krediti (potrošački, minusi po tekućim računima, keš krediti i dr) činili su čak 62 odsto ukupnih kredita stanovništvu na kraju februara 2025. godine. U kreditima dominiraju ‘kratkoročni krediti’ i oni su od 2013. godine do sada porasli čak tri puta. Da bi održali standard, usled rasta cena, građani bukvalno žive na kredit, zadužuju se da vraćaju stare kredite i dodatno povećavaju kreditnu zaduženost. Kada rata prevaziđe mogućnosti budžeta, povećava se rok. Stoga imamo izuzetno mnogo keš kredita ročnosti preko pet godina. Ako se ima u vidu da su kamate po tim kreditima veoma visoke, ovakav trend bi mogao u bliskoj budućnosti da dovede do prezaduženosti stanovništva“, istakao je profesor Radosavljević.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com