Sa liste najaktuelnijih problema oko kojih sindikati najviše i baziraju svoje aktivnosti, ni ove godine, nažalost ne silaze velike migracije mladih u inostranstvo.
Odlazak mladog stručnog kadra, česta je tema u medijima, država deklarativno preduzima neke korake, ali suštinski, u praksi nema mnogo ni dobrih aktivnosti ni rezultata. Mi kao sindikat želimo da učestvujemo u nalaženju rešenja, ali nas Vlada često ne prepoznaje kao partnera.
Naša vlast misli da je ona jedina legitimna da se time bavi i ponaša se poput lošeg roditelja, koji misli da najbolje zna šta je dobro za dete, ne osvrćući se na njegove stvarne potrebe. I to nerazumevanje i neshvatanje je najveći problem. Bojim se da će nam se kao bumerang vratiti to što se reklamiramo kao zemlja jeftine radne snage, dok nam kvalitetna i kvalifikovana omladina odlazi, kaže za Danas Dragan Todorović, potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Beograda, u susret 1. maju, kada sumira postignute rezultate i aktivnosti u protekloj godini, kao i planove za budući rad.
U vezi sa čestom odlukom mladih da radni vek započnu van granica naše zemlje, Todorović iznosi podatak da je trenutno među populacijom od 18 do 30 godina u Srbiji čak 45 odsto nezaposlenih, dok ta stopa u zemljama Evropske unije iznosi 16 procenata. Međutim, nisu samo nedostatak radnih mesta i niske plate ono što demorališe mlade i podstiče ih da odlaze u svet, naglašava Todorović.
– Jedan od ključnih faktora je i kvalitet posla, do koga je inače teško doći. Mlad čovek će teško videti svoju perspektivu u zemlji gde se koriste jeftine tehnologije, gde ne postoji mogućnost napredovanja. Svi bismo voleli da živimo u uređenom sistemu, gde znamo red vrednosti, i da zaposleni bude vrednovan i napreduje u skladu sa svojim kvalitetima. Mi pokušavamo da preslikamo standarde iz Evrope, što nam u zakonskoj regulativi često i polazi za rukom, ali je nesklad ogroman između prakse i onoga što je propisano. To se dešava jer država nije tu oblast uredila sistemski, a još uvek funkcionišemo po principu pritisaka ili „neko odozgo je rekao“, pa pravila igre nisu ista za sve, navodi Todorović i naglašava da sve pomenuto vodi ka prekarnom radu kod nas.
On tome dodaje da su trenutno krupni kapital i velike strane kompanije u prednosti u odnosu na mala i srednja preduzeća domaćih privatnika, dok mnogo veći uticaj na politiku Vlade imaju strane privredne komore i saveti, nego naša Privredna komora ili Unija poslodavaca. Zbog toga se poslodavci sve češće žale da ne mogu da nađu kvalifikovane radnike, čak i kada ponude veću platu.
– Sve ono kvalitetno je otišlo, pa ćemo, sada kada nam zatreba taj kvalitet, morati da uvozimo stručnu radnu snagu, kojoj ćemo isplaćivati daleko veće plate, upozorava Todorović.
Sa druge strane, svoju ulogu SSS Beograda ostvaruje kroz različite projekte i akcije, a proteklu godinu, od prošlog praznika rada, Todorović ocenjuje kao veoma uspešnu.
On ističe i da je pre tačno godinu otpočeo i projekat radionica psihološke podrške članovima „Budi snažan, budi svoj“, nastao iz ideje predsednika SSSS LJubisava Orbovića i psihologa sindikata Mare Zimonjić, koja je i autor radionica.
– Projekat je jedinstven jer je prvi te vrste na Balkanu, takvu vrstu pomoći ne nudi ni jedna sindikalna centrala u regionu, navodi Todorović.
On ističe dobar socijalni dijalog sa javnim sektorom na nivou grada, saradnju sa
Skupštinom grada i Socijalno-ekonomskim savetom, ali ukazuje i na nepostojanje istog, kada su u pitanju privatni poslodavci.
– Kolektivni ugovori potpisani su u komunalnim sistemima, predškolskim ustanovama, gradskoj upravi, u kulturi, i već godinama unazad niko nam ih ne osporava. U privatnom sektoru, situacija je drugačija, kolektivnih ugovora gotovo da nema, a retki su pojedinačni slučajevi poput Imleka, Frikoma, do skoro PKB. To su po pravilu velike i ozbiljne kompanije koje znaju značaj uređenosti odnosa poslodavac – radnik. Novi, strani investitori koji dolaze, nemaju tu svest, a naš utisak je da im je neko obećao da kod njih neće biti organizovan sindikat. Na njihove zaposlene postoji određena vrsta pritiska, i iako niko ne preti štrajkom i revolucijom, već samo želimo da uredimo taj segment, sindikatu nema ulaska tamo. Ključna stvar koju naše društvo treba da shvati je da smo svi na istom zadatku. Kada se ugledamo na razvijene evropske zemlje, Nemačku, Norvešku, Švedsku, Francusku, mi previđamo ključnu stvar. Kod njih postoji društveni dogovor između države, poslodavaca i sindikata. Kod nas svako radi za sebe, a protiv onog drugog, a tako urušavamo kompletan sistem i stalno se vrtimo u krug, zaključuje Todorović.
Domaćini skupa EKS 2021.
– Značajno je učešće na Konferenciji glavnih gradova u Sofiji, u okviru Evropske konferencije sindikata (EKS), gde smo izabrani da 2021. budemo domaćini tog skupa u Beogradu. Članovi Konferencije su Rim, Berlin, London, Madrid, Atina, svi veći evropski gradovi. Biti domaćin je veliko priznanje i počast, posebno kada se ukaže jednoj od malobrojnih zemalja koja nije članica EU, navodi Todorović.
„Prekarni život“ mladih ljudi
Privremeni i povremeni poslovi, koje Todorović naziva „anomalijom Zakona o radu“, način su na koji se danas zapošljava ogroman broj ljudi i „odlična ulaznica za prekarni rad“.
– To nije radni odnos i kao takav omogućava zapošljavanje i pored zabrane u javnom sektoru, a koriste ga i privatnici. Tu radnik ne može uvek da postavi pitanja o svojim pravima, angažovan je na kratko vreme, bez perspektive i ideje kada će to da preraste u neki radni odnos, što često ne zavisi od kvaliteta obavljenog posla. U takvoj poziciji, on ne može da planira porodicu, ne može da podigne kredit, nema nikakvu sigurnost, živi od danas do sutra, pa je sasvim logično da mladi čovek kreće na put u svet – objašnjava Todorović.
(Ivana Nikoletić, „Danas“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com