Investitori strahuju od ulaganja novca u planirano dupliranje Gaspromove gasne veze do Nemačke – Severni tok 2, jer su sumnjičavi u pogledu regulatornih odobrenja i dubokih političkih podela, poručuju analitičari.
Otkako je pre pet godina otvoren prvi gasovod koji je povezao rusku obalu Baltičkog mora sa Nemačkom, zaobilazeći teritoriju Ukrajine, porastao je i jaz između evropskih zemalja koje su besne zbog učešća Rusije u ukrajinskoj krizi i onih koje su zabrinute za bezbednost isporuka gasa, prenosi agencija Rojters.
Na prošlonedeljnom samitu u Briselu, evropski nacionalni lideri su poručili da bi Severni tok 2 mogao da ugrozi jedinstvo Evropske unije, dok su, prema rečima učesnika, jedino Nemačka i Holandija podržale ovaj projekat.
Zvaničnici EU su, takođe, upozorili investitore da bi bilo pametno da pričekaju odluku regulatora o Severnom toku.
„Evropska komisija sada svakako izražava daleko veću brigu nego za prvobitni Severni tok“, izjavio je Ričard Sarsfild-Hol iz konsultantske kompanije Pojri koja savetuje energetske kompanije.
Čak i pristalice Severnog toka 1 su, kako navodi Rojters, ovaj put skeptičnije, a „veliko je i pitanje da li bi se uložena sredstva Gasproma u Severni tok 2 mogla povratiti, zbog stagnacije tražnje u Evropi i očekivanog povećanja zaliha tečnog prirodnog gasa (TPG)“, ocenio je direktor odeljenja za gas, naftu i energetske tržišta pri Međunarodnoj agenciji za energetiku, Laslo Varo.
Oni koji podržavaju ovaj projekat kažu da ne postoje legitimni zakonski razlozi za blokiranje Severnog toka 2, dok nemačke, francuske, australijske i anglo-holandske kompanije, partneri Gasproma, žele pristup pouzdanim isporukama gasa kako bi kompenzovale smanjenje evropske proizvodnje.
Oko jedinu trećinu potreba za gasom, EU pokriva uvozom iz Rusije, od čega se oko polovina isporučuje preko teritorije Ukrajine, navodi Rojters.
Ruski ministar ekonomije Aleksej Uljukajev je još letos izjavio da bi blokiranje projekta Severni tok 2 bio „pucanj u sopstvenu nogu“ za evropske klijente Gasproma.
Rusija želi da do 2019. godine gasovod bude u punom kapacitetu, kada ističe ugovor o tranzitu gasa preko Ukrajine, ali izvori iz gasnog sektora poručuju da su ovakve želje Moskve isuviše optimistične, navodi Rojters.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com