Šoljica domaće crne ili instant kafe biće skuplja za potrošače u Srbiji već krajem ove ili u prvom kvartalu naredne godine, saznaju „Novosti“.
Tada će se uzastopni skok cena sirove kafe na svetskim berzama, koje iz meseca u mesec beleže nove rekorde, odraziti i na maloprodaju na našem tržištu. Ovo povećanje troškova, neće obradovati građane koji svakodnevno ispijaju svoj omiljeni napitak.
Do ovog poremećaja na globalnom nivou došlo je, jer su zbog nepovoljnih klimatskih uslova osušeni i oštećeni usevi u zemljama koje su najveći proizvođači ovog zrna, posebno u Brazilu, ali i zbog okolnosti izazvanih pandemijom. Kako navodi list, poskupljenje kafe u Srbiji treba očekivati kada se potroše zalihe koje su kod nas obezbedili uvoznici i trgovci i počne nabavka novih količina po višoj ceni.
Koliko bi mogla da poskupi kafa u Srbiji, i dalje nije poznato. Kompanije nisu voljne da se upuštaju u takve najave. Precizniju procenu mogu da daju uvoznici i trgovci kada sklope ugovore za nabavku novih količina, ili oni koji su to već učinili. Treba imati u vidu da će na korekciju cena uticati i ponašanje konkurencije i kupovna moć potrošača.
Međunarodna organizacija za kafu u svom poslednjem izveštaju za avgust, navodi da su u tom mesecu cene ove sirovine zabeležile deseti uzastopni rast od početka ove godine.
– Na to je uticala zabrinutost u vezi sa smanjenom ponudom zbog nepovoljnih klimatskih uslova u velikim zemljama proizvođačima i povećanje troškova prevoza, kao i ograničenja usled pandemije koja ometaju trgovinske tokove u Aziji – navodi se u tom dokumentu.
– Cene arabike zabeležile su značajan rast, a kafe robuste umeren. Zabrinutost u vezi sa količinom sledećeg brazilskog useva, pogoršana nedavnim mrazom, dovela je do rekordno velike nestabilnosti cena na berzanskom tržištu.
Cene sirovog zrna arabike porasle su za 50 odsto u poslednjih godinu dana, ocenio je „Blumberg“ prošlog meseca u svojoj analizi.
– One su dostigle sedmogodišnji maksimum, nakon što su suša i mraz oštetili useve glavnom proizvođaču, Brazilu i nagovestili smanjivanje svetskih zaliha za najmanje dve godine. Do rasta cena dolazi i zbog visokih troškova prevoza i nedostatka transportnih kontejnera, što nastavlja da pogađa globalne lance snabdevanja, smanjujući marže i podgrevajući strah od inflacije – navodi se u analizi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com