Lokalne samouprave treba da budu najbliži nivo vlasti koji je otvoren za gradjane, što često nije slučaj, rekao je danas generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) Djordje Staničić.
On je na tribini povodom „Evropske nedelje lokalne demokatije“ na Fakultetu političkih nauka istakao da SKGO kao organizacija ima obavezu da se bavi lokalnom demokratijom, a to znači kako i na koji način uključiti gradjane u kreiranju i sprovodjenju lokalnih politika.
„Neophodne su javne rasprave o dokumentima koje donose skupštine opština, obaveza vlasti je da to bude sprovedeno“, naveo je Staničić.
Prema njegovim rečima SKGO je napravio niz modela akata koje donose opštine ili gradovi, poput modela poslovnika gradskog veća i skupštine, statu mesne zajednice, odluke o lokalnom ombudsmanu.
„Ovo je način da se pospeši svest kod svih učesnika, da takve akte u tom kvalitetu i sadržini treba doneti i da daju mogućnost kvalitetnijeg rada onih koji su kasnije zaduženi za njihovo sprovodjenje“, istakao je Staničić.
Šef misije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkemper kazao je da je dijalog gradjana sa lokalnim vlastima veoma značajan, posebno sada kako bi se efikasno upravljalo pandemijom.
Flesenkemper je, takodje, naveo da su nedavni izbori u Srbiji pokazali da je gradjanima stalo kako i ko će ih predstavljati na vlasti.
„Treba raspravljati i o tome da li je povezivanje lokalnih izbora sa drugim izbornim procesima korisno za fokusiranje na lokalne demokratske procese“, naveo je Flesenkemper.
On je istakao i da je lokalna uprava ključni stub svake zajednice, kao i da je važno kako gradjani sami upravljaju procesima koji su za njih važni.
Pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave Saša Mogić rekao je da širi kontekst učešća gradjana u poslovima javne vlasti predstavlja ostvarivanje suvereniteta gradjana.
On je naveo i da je jedan od najvažnijih primera dobre prakse zajedničko donošenje budžeta gradova i opština.
„Po zakonu opštine i gradovi moraju da otvore dijalog sa gradjanima, da se raspravlja o tome šta je njima prioritet za sledeću budžetsku godinu“, kazao je Mogić.
Kao neke od mehanizama učešća gradjana u lokalnim vlastima Mogić je naveo i obavezu opština i gradova da kada počnu da pripremaju neki opšti akt da o tome obaveste gradjane, kao i fiksiranje broja gradjana da bi se pokrenula narodna inicijativa, a to je pet odsto birača.
Profesor Fakulteta političkih nauka Dejan Milenković kazao je da postoji veliko interesovanje mladih za teme rešavanja problema u lokalnim samoupravama.
„Mladi koji stiču znanja na fakultetu i na ovakvim tribinama mogu to da primene na lokalnom nivou uključujući se u lokalne politike“, zaključio je Milenković.
Projekt menadžer Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Aleksandar Jovanović naveo je da je lokalna demokratija nominalno važna, ali da na nju niko ne obraća pažnju dok ne dodje do njenog ugrožavanja.
„Gradjani imaju pasivan odnos prema ovoj temi i reaguju uglavnom na loše situacije. Da ne bi došlo do toga oni treba da se uključe u planiranje aktivnosti lokalne samouprave, a uloga države je da bude regulator svega toga, štiteći javni interes“, objasnio je Jovanović.
Jedan od gradova koji uspešno praktikuje otvorenu upravu je Niš, koji svakoga dana prima gradjane sa različitim problemima, primedbama i sugestijama.
„Pored ovoga vršimo i javne rasprave sa nevladinim organizacijama, imamo Savet i kancelariju za mlade, kao i za osobe sa invaliditetom“, kazala je zamenica gradonačelnice Niša Dušica Davidović.
Tribinu je SKGO realizovao u okviru Programa „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka EU – Druga faza“ koji finansira Vlada Švedske.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com