Zašto žute butan-boce, koje su se godinama prodavale na benzinskim pumpama i bile dostupne svakom domaćinstvu koje je htelo da uštedi na računu za struju, nisu više tako rado viđene u domovima? Zašto je butan-gas toliko poskupeo pa se potrošačima danas više isplati da uključe šporet, nego da potpale plavi plamen?
Odgovara Tomislav Mićović, sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.
– Ne može striktno da se odvoji pitanje boca od celog prometa tečnog naftnog gasa (TNG). Boce su zbog borbe za akcizu na auto-gasu nevino stradale. Niko nije o tome pokušao da vodi računa. Potrošnja TNG-a stalno pada od 2013. godine, pa je tako i u prvoj polovini ove zabeležen pad od 10 odsto, lane je bio 11 procenata.
Ovaj strmoglavi pad potrošnje je direktna posledica poremećenih pariteta TNG-a u odnosu na druge energente, odnosno motorna goriva, koje je izazvala država podižući akcizu na TNG gotovo na najviši nivo u Evropi.
Trenutno je akciza na TNG 300 odsto veća od minimalne propisane akcize utvrđene na nivou Evropske unije.
Tada, kao ni sada niko nije posebno vodio računa o tome kakve će posledice to ostaviti na promet u bocama.
Sva ova povećanja taksa i troškova stavljanja na tržište TNG-a izazvala su nezabeležen pad potrošnje ovog energenta i ako se nešto hitno ne promeni postoji mogućnost da se ugrozi njegov dalji opstanak na tržištu Srbije.
Prvi na udaru su upravo korisnici TNG-a u bocama, tako da je pad potrošnje gasa u bocama daleko veći nego pad ukupne potrošnje TNG-a.
Udruženje naftnih kompanija Srbije uputilo je apel nadležnim institucijama da preispitaju važeću akciznu politiku, jer nije u interesu ni države, ni privrede, ni građana ovakav odnos prema TNG-u.
Treba svakako reći da u zavisnosti od namene, potrošači imaju pravo na povraćaj akcize za gas u bocama, ali je procedura toliko u neskladu sa načinom korišćenja da nam nije poznato da li je iko od individualnih potrošača pokušao na taj način da TNG u bocama sebi učini jeftinijim.
Industrijski potrošači uspevaju da ostvare pravo na popust, ali su se mnogi zbog komplikovane procedure preorijentisali na drugu vrstu energenata.
Pored toga, država je započela proces formiranja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte. Osim delom u sirovoj nafti, formiraće se rezerve mazuta, kerozina, benzina i dizela. Uvedena je naknada koju proizvođači i uvoznici plaćaju prilikom stavljanja na tržište ovih derivata nafte, ali je naknada uvedena i za stavljanje TNG-a na tržište ne izuzimajući ni TNG u bocama, tako da je to još jedno dodatno opterećenje uvedeno prošle godine.
Kuriozitet je i trošak markiranja TNG-a. Naime, mada pre pokretanja programa markiranja derivata nafte nije bilo predviđeno markiranje TNG-a zbog niza tehničkih problema u vezi sa ubacivanjem markera i utvrđivanjem njegove koncentracije, ipak se i ovaj energent našao na listi markiranih. Za razliku od načina obračuna akcize i naknade za formiranje obaveznih rezervi, gde je obračunska jedinica kilogram, markiranje se naplaćuje po litri TNG-a tako da proizvođači i uvoznici markiranje TNG-a plaćaju oko 50 odsto skuplje nego recimo dizela.
(J. Petrović Stojanović, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com