Vlada je od penzionera uzela šta je uzela, nekom ništa, nekom manje, nekom više, kroz povećanje je nešto vratila, i sada bi trebalo nastaviti gde se stalo, kao i da nije bilo tog interventnog zakona o umanjenju penzija, kaže za Sputnjik ekonomista Ljubodrag Savić.
„Mislim da stvari treba pošteno principijelno rešiti. A to znači da se suspenduje zakon o umanjenju penzija donet na kraju 2014. godine, koji je bio oročen 2017. i važnost mu je istekla sa tom godinom, i da se od januara 2018. utvrdi nova visina penzija računajući i sva usklađivanja penzija dva puta godišnje, kako je to predviđeno zakonom o penzijama pre nego što je počelo njihovo umanjivanje“, kaže za Sputnjik profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Savić.
On pritom ističe da problem ljudi sa niskim penzijama treba rešavati socijalnom politikom, a ne na uštrb onih sa višim penzijama za koje su uredno izdvajali doprinose.
Priču o srpskim penzijama dodatno je ovih dana zakomplikovala ocena najviših srpskih zvaničnika prema kojoj je najvećem broju penzionera isplativije da i dalje bude na snazi Zakon o privremenom umanjenju penzija. Ona je usledila posle sugestije misije Međunarodnog monetarnog fonda da budu ukinute privremene krizne mere za penzionere — odnosno Zakon o privremenom umanjenju penzija, koji je na snazi već četvrtu godinu, budući da su javne finansije stabilne.
Premijerka Ana Brnabić je, međutim, saopštila da bi „vraćanje na staro“, odnosno ukidanje Zakona o privremenom umanjenju penzija, zbog povećanja koja su u međuvremenu dobili, značilo smanjenje primanja za 80 odsto penzionera. I predsednik Srbije Aleksandar Vučić smatra da bi vraćanje na staro značilo povećanje penzije za one koji primaju više od 50.000 dinara, a da 76 odsto najstarijih sugrađana ne bi dobilo ništa. Ističući da je uvek za zaštitu najsiromašnijih, on je ocenio da je moguće napraviti kombinaciju koja bi pomirila i jedne i druge.
Komentarišući ove ocene, Savić podseća da su nekim penzionerima penzije umanjene, nekima nisu uopšte i da je povećanje penzija koje je u međuvremenu bilo, očigledno veće nego što je bilo smanjenje. I sada oni, srpski rečeno, imaju veću penziju nego s kraja 2014, kada su penzije umanjene, objašnjava Savić. On, međutim, napominje da se te cifre ipak ne mogu porediti, jer zakon o penzijama nalaže da one svake godine treba da budu usklađivane dva puta, 1. aprila i 1. oktobra, i to u odnosu na rast cena na malo i na BDP-a.
Savić zato smatra da treba ispoštovati činjenicu da je sa istekom 2017. istekao i rok interventnom zakonu o umanjenju penzija i da se treba vratiti na pređašnje stanje s kraja 2014. godine, koje podrazumeva i usklađivanje penzija dva puta godišnje. To je, kako kaže, neophodno da bismo pravilno odredili nivo sa koga je trebalo startovati u 2018. godini.
„To ne znači da će sada država Srbija vraćati tim ljudima ono što su u međuvremenu izgubili jer nije bilo usklađivanja. To samo znači da treba da se odredi novi početni nivo u 2018. godini, kada penzije trebalo ponovo da počnu da se obračunavaju po zakonu. I ja sam ubeđen da bi svi ljudi dobili penzije veće nego što su bile. Nije to ubeđenje, to je potpuno stvar matematike, svi bi dobili veće penzije jer bi svima one bile usklađivane i to bi bilo pošteno“, tvrdi profesor Ekonomskog fakulteta.
On ne spori da je država za povećanje penzija izdvojila značajan novac. To je, kako kaže, vraćanje dela onoga što je praktično uzeto od kraja 2014. godine.
„Slažem se sa Vučićem da je položaj nekih ljudi jako loš, da su neke penzije jako niske. I to je u redu. Ali to ne sme i ne može da se rešava na teret drugih penzionera. To se može i mora rešavati socijalnom politikom, a ne time što ćete uzeti nekom ko ima visoku penziju da bi dali onom ko ima nisku penziju“, ističe sagovornik Sputnjika.
Savić ukazuje da se u stečena prava penzionera, koja su u skladu sa doprinosima koja su uplaćivali, ne sme dirati. Po njegovom mišljenju, socijalnom politikom treba rešavati pitanje penzionera koji su u teškoj poziciji, ali ne po sistemu da svi sa 25.000 dobiju tu pomoć. Verovatno da je 95 odsto njih siromašno, ali zbog onih pet odsto koji nisu, država Srbija bi trebalo da donese socijalnu kartu i da iz budžeta izdvoji novac i pomogne socijalne slučajeve. To, kako ističe, nikako ne treba vezivati za zaustavljanje rasta visokih penzija.
U međuvremenu, sudeći po najavama, neki penzioneri su spremni da pravdu potraže i u Strazburu. Makar je tako najavio predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije, Mihajlo Radović, koji kaže da je više od 40.000 penzionera Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje podnelo zahteve za povraćaj penzija. Ako ne budu obeštećeni, žaliće se Sudu za ljudska prava u Strazburu, napominje on.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com