Cena kvalitetnog pilećeg mesa (filea) u maloprodaji nikad nije bila viša, pa je tako skuplja čak i od junetine i svinjetine čiji je uvoz ove godine drastično pao.
Stručnjaci različito komentarišu razlog potpunog dizbalansa cena na tržištu. Prema jednima, „krivac” za ovakvu situaciju su prevelike trgovačke marže, dok drugi smatraju da je uništavanje proizvodnje domaćeg mesa i preveliki uvoz pogurao cene. Međutim, od same cene možda je bitnije pitanje kakvog je kvaliteta to uvozno meso, gde je i koliko dugo bilo zaleđeno ukoliko se uvozi zamrznuto, kao i gde ono završava po uvozu. Da li, kako tvrde uvoznici, u prerađevinama od mesa ili se možda odledi, pa onda u maloprodaji ponudi kupcima kao sveže meso?
– Najveći uvoznici su mesne industrije koje ne gaje svoju živinu, ali prave živinske proizvode. Pretpostavljam da se najviše uvozi mašinski otkoštano meso, takozvani MOM. Ono služi za prerađevine jer se u najvećem delu evropskih zemalja ne upotrebljava, a kod nas se koristi. Uglavnom se, dakle uvozi takvo meso, a ne bataci – kaže Rade Škorić, predsednik Zajednice živinara.
On komentariše da je kvalitetnije pileće meso skuplje od junetine, a naročito svinjetine zato što je u toku prošle godine uvezena ogromna količina takozvanog crvenog mesa, što je dovelo do pada cena svinjskog buta. Na pitanje da li meso koje smo uvezli prošle godine i dalje u prodaji, Škorić odgovara:
– Naši pravilnici kažu da zamrznuto meso može da se koristi i do godinu dana, a Evropa je rekla najviše šest meseci. Ali, ne zato što je to meso pokvareno, već je to čista ekonomska kategorija, kako bi izvezli drugima koji nisu promenili standarde – zaključuje Rade Škorić.
U Privrednoj komori Srbije kažu da su, prema zvaničnim podacima kontrola kvaliteta i bezbednosti mesa na našem tržištu dobri, ali da je „u praksi to možda malo drugačije”.
– Što se tiče uvoza, ne možemo nedokumentovano da tvrdimo da je to meso loše. Često se priča da nam iz Evropske unije stiže meso koje je tamo bilo zamrznuto šest meseci, jer je to maksimum koji je kod njih dozvoljen. Hajde da se to konačno ispita – kaže Nenad Budimović, savetnik u PKS, dodajući da to nije jedini problem, ne samo kada je reč o piletini, već i o drugim vrstama mesa.
– Treba više obratiti pažnju na kategorizaciju mesa, odnosno na to šta je zaista but, šta plećka, odnosno koja je prva, druga, treća kategorija mesa. Mi imamo regulativu za to, ali kakva je primena toga, to bi trebalo ispitati. Osim toga, odmrznuto meso može da ide i u prodaju, ali to mora da bude deklarisano, kako bi potrošači imali informaciju o tome šta kupuju – navodi Budimović.
U Upravi za veterinu kažu da je i odmrznuto meso sveže meso i da nikako ne sme da se posmatra u kolokvijalnom kontekstu svežine hrane.
– Izraz ,,sveže meso” odnosi se na ohlađeno i smrznuto meso a to znači meso koje nije izlagano nikakvom procesu konzerviranja osim hlađenja, zamrzavanja ili brzog zamrzavanja, uključujući i meso koje je upakovano pod vakuumom ili u kontrolisanoj atmosferi – navode u Upravi za veterinu, dodajući da meso može da se odmrzava jedino u objektima koji su registrovani za to ili za preradu u proizvode od mesa.
– Ako se stavlja u promet, na deklaraciji mora jasno da piše da je reč o odmrznutom mesu, kako se ne bi ponovo zamrzavalo kao i koji je rok upotrebe. U toku službenih kontrola nije bilo nepravilnosti u vezi sa prodajom zamrznutog mesa – rekli su u Upravi za veterinu.
(I. Albunović, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com