Kako bi mogli da izgledaju prvi potezi Srbije po pitanju ekonomskog ujedinjavanja balkanskih zemalja, koji bi, prema najavama, trebalo da uslede u narednim sedmicama, u Privrednoj komori Srbije nisu mogli da spekulišu. Ali, ideja ekonomskog „nju dila za Balkan“ ne samo da postoji, već je i predstavljena na bitnim mestima u Evropi.
U senci reagovanja na ostavku premijera samoproglašenog Kosova Ramuša Haradinaja, gotovo neprimetno je prošla konstatacija sa iste konferencije za medije predsednika Srbije Aleksandra Vučića — da će Srbija već u avgustu raditi na ekonomskom ujedinjavanju balkanskih zemalja.
Ideja koju Vučić zagovara već nekoliko godina, do sada je ostala samo ideja. U međuvremenu su se dešavale razne vancarinske barijere. Roba iz Srbije je sa njima bila suočena na više strana, do one najnovije dobro poznate — prištinske, sa taksama od 100 odsto.
Zato je najava da će Srbija već u avgustu raditi na ekonomskom ujedinjavanju Balkana izazvala zapitanost — koliko je realna realizacija tog plana.
Šest ekonomija, 18 miliona ljudi
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Nenad Đurđević ukazuje na nesumnjive prednosti objedinjavanja ekonomske saradnje. On to ilustruje činjenicom da Balkan čini šest ekonomija i 18 miliona stanovnika. Ako to uporedimo sa Slovačkom, koja ima tri puta manje stanovnika, a isti BDP kao ceo Zapadni Balkan, onda nam je, kaže, jasno koliko on zaostaje za nekim razvijenim zemljama. A Slovačka je, podseća, tek 1990. godine krenula u tranziciju i sada je blizu da dostigne prosek EU.
„Jedina mogućnost za konkurenciju i mogućnost privlačenja investitora je da se ceo prostor Zapadnog Balkana posmatra kao jedna ekonomska zajednica i da tako bude atraktivniji i za domaće investitore, ali i za međunarodne. Ovako fragmentisana tržišta, sa ovako velikim brojem granica, sa različitim propisima, sa različitim stepenom harmonizacije u odnosu na EU, mnogo otežavaju poslovanje naših kompanija, čini ih nekonkurentnim na svetskom tržištu, poskupljuje proizvodnju robe i samim tim i krajnju izvoznu cenu“, objašnjava Đurđević za Sputnjik.
On je mišljenja da će bez jednog zajedničkog plana, koji su u PKS nazvali — novi dogovor za Balkan (nju dil za Balkan), razvojna šansa biti propuštena, bez obzira na činjenicu da li će u bližoj ili daljoj budućnosti sve zemlje biti članice EU.
„Mi smo na samitu o Zapadnom Balkanu u Poznanju ove godine predstavili stavove šest komora Zapadnog Balkana po pitanju sprovođenja ekonomskih integracija, ili takozvanog ekonomskog plana za integraciju Zapadnog Balkana, koji je usvojen pre dve godine u Trstu. I svake godine se osvrćemo na akcioni plan, koji je tada donet“, ističe savetnik predsednika PKS.
On je sa žaljenjem konstatovao da mnogo toga nije ispunjeno i da se kaska u ostvarivanju ciljeva koje su postavile same Vlade.
Politika kao prepreka
„Donošenje tog novog dogovora za Balkan, kao jedne zajedničke politike šest ekonomija, gde šest država postaju zajednički investicioni prostor je važno“, kaže sagovornik Sputnjika, ističući da su takvu ideju predstavili u Londonu i da planiraju do kraja godine da to urade u Berlinu i Italiji.
„To je deo zajedničkih stavova i mi smo sa tim upoznali naše Vlade, upoznali smo i EU i na tome ćemo i dalje raditi. Fokusiraćemo se na sektorske politike, da vidimo kako bismo mogli po sektorima da radimo i koji su to zajednički sektori za svih šest država. Da zajedno pripremamo razvojne projekte“, ukazuje Đurđević.
On, međutim, ukazuje i na probleme u realizaciji te ideje.
„Praktično, tu je najveća prepreka političke prirode, koja proizilazi iz nasleđa ratova devedesetih i još nerešenih statusa na Balkanu i mislim da je to korak bez koga ovi naši planovi, na žalost, neće moći biti realizovani. Za ukrupnjavanje tržišta i pravljenje jedne šire ekonomske zone potrebno je da to bude razgovor ravnopravnih učesnika u procesu gde dolazi do razumevanja i poverenja među sobom“, bio je realan Đurđević.
Korist za sve
To je i mišljenje profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodraga Savića, koji smatra da je reč o odličnoj ideji i da je to, na dugi rok, jedini način da narodi i države sa ovih balkanskih prostora počnu da sarađuju na normalan način, kako se to dešava u ostalom delu Evrope.
„Ne treba biti puno mudar pa razumeti da bi od vancarinske unije ili zone svako imao koristi. Naravno, najviše bi, po prirodi stvari, imali koristi oni koji najviše i izvoze, koji su najjači u ekonomiji. Ali suštinski, teško bi iko mogao da kaže da od toga neće imati koristi. Ali, pošto su ljudi na Balkanu poprilično iracionalni, ne gledamo samo šta je naša korist, nego češće da komšiji crkne krava, onda je ideja na dugačkom štapu i moram da priznam da nisam preterani optimista iako je apsolutno podržavam“, sa skepsom kaže sagovornik Sputnjika.
Po njegovom mišljenju, u ovom trenutku, osim Srbije, apsolutno niko na balkanskom prostoru nije raspoložen da pristupi toj carinskoj uniji ili trgovinskoj zoni bez carina.
Rade i emocije
On podseća na prištinsku taksu od 100 odsto na robu iz centralne Srbije, koju podržava Albanija, i podseća na to da CEFTA, koju je osnovala EU, ne može da reši ni elementarna pitanja vancarinskih barijera, odnosno prepreka na granicama.
„Ovde, osim ekonomskih i političkih, postoje još neki emotivni razlozi, potpuno iracionalni, koji su iz ugla običnog, normalnog čoveka neprihvatljivi. Kada pogledamo naše spoljnotrgovinske bilanse vidimo da mi najviše trgujemo međusobno. Srbija ima najveći suficit upravo sa zemljama u neposrednom okruženju, odnosno bivše SFRJ, odnosno CEFTA. Ali ništa to ne znači. Ljudi na čelu država se ponekad ponašaju iracionalno i potpuno suprotno svojim interesima“, kaže Savić za Sputnjik i zaključuje:
„Ta prepreka koja, postoji u mnogim glavama ljudi sa ovih balkanskih prostora i koju ne možemo da rešimo — ostaje“.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com