Srpska privreda je izašla iz recesije, koja je trajala od sredine 2013, fiskalni i spoljni deficiti su znacajno smanjeni, inflacija je niska, a na tržištu rada postoje poboljšanja, rekao je glavni i odgovorni urednik Kvartalnog monitora, ekonomista Milojko Arsić.
Predstavljajući ekonomske trendove za drugi kvartal ove godine, i novi broj časopisa koji izdaje Fondacija za razvoj ekonomske nauke, Arsić je rekao da su ključni indikatori privrede tom periodu poboljšani u odnosu na stanje iz prethodnih godina.
Neočekivani rast BDP-a je dobar rezultat mada je on još daleko ispod onoga što već sada postižu druge evropske zemlje i onoga što bi trebalo da bude srednjeročni cilj za privredu Srbije, rekao je Arsić.
Da bi se on ubrzao na 3-4 odsto godisnje neophodno je, dodao je, da se investicije povećaju za oko za oko 20 odsto, na najmanje 25 odsto BDP-a.
Osim povećanja stope rasta BDP, važno je i da rast privrede bude održiv odnosno da se ne kreiraju unutrašnje i spoljne neravnoteže.
Napreci i poboljšanja su nesporni, kaže Arsić ali smatra da je potrebna opreznost prilikom interpretacije parametara jer se radi o početnom poboljšanju.
„Mada su poboljšanja nesporna, performanse privrede Srbije će u ovoj godini, a verovatno i u narednoj, biti znatno slabije nego u većini zemalja Centralne i Istočne Evrope“, kazao je Arsić.
Kako je rečeno na predstavljanju rezultata za drugi kvartal, ostvareni rezultati predstavljaju prvi korak u stvaranju uslova za dugoročno održiv rast privredne aktivnosti i zaposlenosti, pa je stoga neophodno da se nastavi sa fiskalnom konsolidacijom, kao i da se ubrzaju reforme.
Arsić je ukazao na izrazito visok rast BDP-a u drugom kvartalu i da kretanje industrijske prozivodnje, porast prometa u trgovini, izvoza, a naročito poboljšanje u sektoru građevinarstva pokazuje da će rast BDP u ovoj godini iznositi između 0, 5 odsto i jedan odsto.
Izlasku iz recesije, naglasio je, doprinele su povoljne međunarodne okolnosti, reforme kojim su poboljšani uslovi poslovanja, kao i promene u ekonomskoj politici.
Očekuje, kaže, da će rast privrede u ovoj godini biti među najnižim u Evropi i znatno manji od srednjoročnog cilja za Srbiju pa je važno da se nastavi sa smanjivanjem fiskalnog deficita kako bi se on za nekoliko godina smanjio na oko jedan odsto BDP.
„Zadržavanje fiskalnog deficita iznad tri odsto BDP u nekoliko narednih godina ugrozilo bi fiskalnu konsolidaciju“, rekao je Arsić.
Arsić je istakao da je za učvršćene makroekonomske stabilnosti neophodno da se nastavi sa odlučnom fiskalnom konsolidacijom.
„Kontinuirano smanjivanje fiskalnog deficita, a kao rezultat toga i odnosa javnog duga prema BDP predstavlja pouzdan signal da je Srbija izbegla krizu javnog duga. Stoga bi za kredibilnost Vlade Srbije bilo vrlo nepovoljno da se fiskalni deficit u narednoj godini poveća u odnosu na ovu godinu ili da se u nekoliko narednih godine zadrži na nivou od preko 3 odstp BDP-a“, rekao je Arsić.
Napomenuo je da na tržištu Srbije postoje određena poboljšanja, ali da su ona manja nego što pokazuje anketa o radnoj snazi.
Za njega je, kako kaže, neobičan i upitan rast formalne zaposlenosti u odnosu na prošlu godinu od 10 odsto, kao i rast zaposlenosti u obrazovanju zdravstvu, i drugim sektorima u kojima dominira država.
„Primetili smo da kretanja na tržištu rada značajno odudaraju od kretanja drugih makroekonomskih agregata, a na primer stopa formalne zaposlenosti u Srbiji u drugom kvartalu ove godine je povećana za 10,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine što je vrlo velika prmena i to znači da je jedno 200.000 ljudi dobilo posao“, objasnio je Arsić ističući da toliki rast nema nijedna evropska zemlja.
On je dodao da je to tačno, to bi trebalo da ima odraza i na drugim makroekonomskim agregatima, odnosno bilo bi za očekivati da i bruto domaći proizvod raste znatno brže, kao i potrošnja, da rastu prohodi od poreza i doprinosa, jer se radi o formalnoj zaposlenosti.
Kako je kazao, taj podatak je sumnjiv i na nivou pojedinacnih delatnosti kao što su zdravstvo i obrazovanje jer se zna da je u tim oblastima zaposlenost pala, i nije moguće ni da je u privatnom sektoru toliko ljudi zaposleno jer bi to značilo da je otvoreno stotine privatnih škola i univerziteta.
„Mislim da ti podaci nisu dobri, pri čemu nije jasno da li se sada prave greške u merenju stanja ili se sada dobro meri stanje, ali se uporeduje sa pogrešnim podacima od prošle godine“, kazao je.
Arsić je ukazao da je poboljšanje uslova poslovanja najdirektnije je uticalo na rast građevinske delatnosti, koja predstavlja jedan od pokretača oporavka privrede iz recesije.
Oporavku građevinarstva doprineo je rast javnih investicija u saobraćajnu infrastrukturu, kao i ponovni rast tražnje za stanovima usled pada njihovih cena i pada kamatnih stopa na stambene kredite, naveo je ekonomista.
Takođe, bolji uslovi poslovanja, uz odranije niske troškova rada, u Srbiji direktno su uticali na premeštanje dela proizvodnje cigareta iz EU u Srbiju pa je proizvodnja cigareta povećana za blizu 90 odsto, izneo je podatak Arsić.
Ograničavati subvencije za investitore
Arsić je izjavio da ne bi bilo dobro da se Zakon o ulaganjima koji je u pripremi iskoristi kao mogućnost za to da se u Srbiji trajno zadrže, kako je kazao, izdašne subvencije koje dobijaju investitori.
„Javnosti još nisu dostupna konkretna rešenja u Nacrtu zakona o ulaganjima, ali mislim da ne bi bilo dobro da se taj zakon iskoristi kako bi se u Srbiji trajno zadržale izdašne subvencije koje dobijaju investitori. Srbija je u prethodnim godinama odobravala relativno izdašne subvencije, dok su rezultati bili relatno skromnni“, rekao je Arsić.
On je kazao da investicije koje je Srbija tako privlačila nisu bile veće nego u onim zemljama koje su davale mnogo skromnije subvencije.
Kako je kazao, „čini se da se ovim zakonom produžava taj period u kome će Srbija imati subvencije“.
Takođe je ocenio da se čini da se tim zakonom odstupa od rešenja koja postoje u izgrađenim tržišnim ekonomijama i da Srbija, dodao je, „bar privremeno, nastavlja da ide u suprotnom smeru“.
On je rekao da bi glavni napredak Srbije trebalo da bude u unapređenju privrednog ambijenta i reformi privrednog sistema.
Kada je reč o subvencijama, kako je ocenio, trebalo bi ih smanjivati i ograničavati sa ciljem da se u nekoliko godina svedu na one oblike koji postoje u razvijenim zemljama, odnosno da se daju uglavnom subvencije za oblasti poljoprivrede, za nauku i tehnološki razvoj…
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com