Otvorena vrata ka tržištima gotovo 120 zemalja, posebne poslovne veze sa Kinom, Ruskom Federacijom i svim zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, povoljna poreska politika – samo su neki od aduta kojima bi naša zemlja mogla da privuče bogate strance da zatraže „ekonomsko državljanstvo“.
Srbija još nema zakon o uslovima i kriterijumima za sticanje državljanstva kroz investicije, ali se o tome intenzivno razmišlja, jer je, prema tvrdnjama poslovnih ljudi iz sveta, srpski pasoš postao veoma primamljiv.
Program „državljanstvo kroz investicije“ prva je 1984. godine uvela ostrvska država Sveti Kristofer i Nevis. Dosad su 22 zemlje uvele ovaj program, i on je postao značajan izvor finansiranja državnog budžeta.
Kipar na ovaj način nudi državljanstvo – uz dva miliona evra. Na Malti, stranci moraju da ulože milion i po evra. Pasoš SAD „košta“ pola miliona dolara, a Velike Britanije 1.000.000 funti, plus šest godina neprekidnog boravka u toj zemlji. O tome se već dugo priča i u Crnoj Gori, ali dosad to nije zaživelo. Najjeftiniji je pasoš Dominikanske Republike – 100.000 dolara. Ova zemlja sa 70.000 stanovnika ima nekoliko hiljada ekonomskih državljana.
Koliko bi naša zemlja mogla da inkasira na ovaj način, još se ne zna, ali je sigurno da iz godine u godinu srpskom pasošu raste cena među moćnim inostranim poslovnim ljudima. Profesor dr Vladimir Marinković, potpredsednik Narodne skupštine, jedan je od onih koji smatraju da je program ekonomskog državljanstva potreban Srbiji kao instrument privlačenja stranih ulaganja.
– Državljanstvo kroz investicije pokazalo se kao veoma pametan potez koji su povukli Austrijanci, Amerikanci, Britanci… Španija ima program naplate boravka, kroz koji su prošle godine imali oko milijardu evra investicija – kaže, za „Novosti“, prof. Marinković.
On smatra da zakon o programu „državljanstvo kroz investicije“ treba jasno da propisuje iznos novca, vrstu i dugoročnost investicije, kao i broj novootvorenih radnih mesta, koji bi stranim investitorima omogućili da dobiju boravak u Srbiji ili njen pasoš.
– Naša zemlja, u saradnji s privrednicima koji imaju znanja iz te oblasti, treba da napravi model po kome će u Srbiju sa strancima stizati samo čist kapital – kaže Marinković. – Treba se zaštititi od spekulativnog novca. Pre nekoliko meseci u Beogradu se na forumu okupilo više od 150 predstavnika najpoznatijih svetskih agencija, zastupnika 10.000 najvećih investitora koji raspolažu sa oko 100 milijardi evra. Njihov posao je da bogatima pronađu najbolje i najpovoljnije odredište za život i biznis.
Geopolitički i geostrateški položaj Srbije je prednost, jer se nalazimo u srcu Evrope. Dodatni plus je to što su nam dobre i političke i infrastrukturne veze sa EU. Mi smo bezbedna zemlja i za život i za poslovanje, i sve to je primamljivo stranim ulagačima.
Ronald Zeliger, generalni direktor „Hemofarma“ i predsednik Nemačko-srpske privredne komore, kaže, za „Novosti“, da je uređenje ovog pitanja kompleksan zahtev za svaku zemlju, čija priprema obično zahteva mnogobrojne aktivnosti, kako na eksternom, tako i na domaćem planu.
– Kad govorim o međunarodnom planu, mislim na razgovore s relevantnim institucijama, od Evropske unije, preko Svetske banke, do MMF-a, dok na unutrašnjepolitičkom planu treba obezbediti konsenzus na nivou države, ali i društva u celini, uključivanjem stručnog i nevladinog sektora u dijalog – tvrdi Zeliger. – U ovom procesu veoma je važno precizno regulisati sve uslove za dobijanje ovog tipa državljanstva, kako bi se izbegle zamke u koje su pojedine zemlje upale time što su otvorile prostor za različite malverzacije.
Koliko bi vredeo srpski pasoš? Njegova cena bi zavisila od mnogih kriterijuma, kao što su privredna situacija, fiskalni parametri, konkurentnost i uređenost tržišta. Činjenica je da vrednost našeg pasoša može da uveća i bezvizni režim koji imamo sa Evropskom unijom, Kinom i Rusijom.
– Upotrebiću rečnik iz farmaceutske industrije iz koje dolazim: svaka država koja uvede ekonomsko državljanstvo ima svoj portfolio – tvrdi Zeliger. – Geografski položaj Srbije i povlašćeni ekonomski odnosi sa određenim zemljama su nešto što može biti njena komparativna prednost u odnosu na druge.
– Nemački pasoš trenutno se smatra jednim od najkorisnijih, jer vam nudi mogućnost da sa njim bezvizno uđete u više zemalja nego sa većinom drugih pasoša – kaže Zeliger. – Međutim, sticanje državljanstva u Nemačkoj kompleksno je pitanje i zavisi od mnogo uslova, a u njih se ne ubraja investiranje u zemlju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com