Nemci žive sve duže i svaka četvrta devojčica, rođena 2016, ima mogućnost da doživi stotu godinu, pokazuje statistika o ovom narodu, čiji penzioneri važe za dogovečne i utrenirane i gde, u svakodnevnom životu, kočoperne bakice na biciklima znaju da u zelenim gradskim kvartovima iznenade nesigurne vozače.
U zemlji, gde je prosečna starost muškaraca oko 42, 8 godina, a žena približno 45,6 godina, život penzionera se od 1960. godine do danas udvostručio.
Tada su žene u proseku dobijale 10,6 godina penziju, a pedesetak godina kasnije, duplo duže, pokazuju podaci Nemačkog udrženja penzionera, koji su nepovoljniji za muškarce, pošto oni žive nešto kraće.
Očekivana životna starost prosečnog Nemca raste, a procene pokazuju da bi 2060. godine žene trebalo da u proseku dožive 90,5 godina, a muškarci 87,3 godine. U 82-milionskoj naciji, gde već sada živi 16. 500 stogodišnjaka i starijih od 100 godina, ta dugovečnost bi mogla da domaćoj privredi zada veću glavobolju, od svih kritika koje joj se ispostavljaju.
Bundesbanka je, naime, u jednoj svojoj analizi ocenila da bi proces starenja nemačke nacije mogao da se odrazi na slabiji privredni rast i da bi tako od 2021. do 2025. godine procenat rasta nemačke privrede mogao sa 1, 25 odsto, da padne na 0,75 odsto.
Bez obzira na hladne bankarske procene, dugovečnost je i uspeh i cilj nacije, ponosne na nadaleko čuveno nemačko blagostanje, socijalno-tržišnu privredu i na aktuelnu situciju, gde Nemci, u poređenju sa ostatkom Evrope, ipak, žive bolje.
Današnji stogodišnjaci nisu, međutim, odrastali, a ni dobar deo života proveli u izobilju, ušuškani u vunu, već su, izgleda, imali životnu filozofiju, zdravu za telo i dušu. Šta je to što su nemačke bake bolje znale od unuka?
Tabliod “Bild“ preneo je ovih dana mudrosti baka, koje savetuju da treba ostati onakav, kakav jesi – napraviti “korak unazad“, povuću se i pustiti druge neka probaju i nove dijete i šminku i modu i kreme protiv bora. Nemačke bake su, izgleda, slične srpskim, pa tako kažu da čovek ““ako traži veće, izgubi i ono iz vreće““, odnosno, da ako traži bolje, izgubi dobro.
One tvrde i da je dan bez štrikanja, kao dan bez sunčevog zraka.
“Ručni rad čini čoveka srećnim…stalno isti pokreti i redovna ritmika imaju meditativno i umirujuće dejstvo i naročito kod stresa to važi…“, smatraju bake, koje imaju savet i kako se ponašati u obavezama bez kraja i preporučuju da ponekad treba činiti i ono, što izgleda besmisleno, ako to pričinjava zadovoljstvo.
I, naravno, na dnevnom redu je i skoro zaboravljeni ples.
Plesati je kao sanjati i na plesnim zabavama su se mnoge dede i bake upoznali i zavoleli, a i nauka ima tu svoju reč.
Ples deluje tako da se seksualni hormon, testosteron, “zaljulja“, kaže jedna studija Univerziteta u Oldenburgu, sprovedena među tango-parovima.
Bake savetuju i da se u životu ne sme posrnuti preko nečega, što je iza nas i da nam sukobi iz prošlosti mogu narušiti budućnost.
Osim toga, postoji još nešto, što je u sukobu sa nutricionističkim planovima i skupim savetima “trenera ishrane“ i bake kažu da čovek nikada nije toliko sit, da ne može pojesti još i kockicu čokolade i da uživanje bez kajanja čini čoveka srećnim. I, još jedan važan savet nemačkih baka jeste – kafa.
Dobri dani ne počinju sokom, tvrde one.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com