Tek izgrađeni nasip preko koga prolazi novi auto-put Niš–Dimitrovgrad, između Niša i Proseka, morao je potpuno da bude srušen, zbog loše podloge. Na istoj toj trasi, takozvanom istočnom kraku Koridora 10, na deonici Prosek–Bancarevo proletos je pukao asfalt, a da nijedan automobil još nije kročio na nju. Na tek otvorenoj deonici Caričina Dolina – tunel „Manajle”, na južnom kraku Koridora 10, asfalt je pukao prošle nedelje. Sve ovo dešava se u poslednje vreme na srpskim auto-putevima, pa se nameće pitanje ko je kriv – priroda, čija ćud nije na vreme prepoznata, ili loš kvalitet radova.
U „Koridorima Srbije” za „Politiku” kažu da je po uklanjanju materijala nasipa, geotehničkim ispitivanjima utvrđeno da su podtlo – podloga nasipa, kao i donji slojevi nasipa veoma raskvašeni i degradirani prisustvom mulja.
– S obzirom na to da ovakvi geološki uslovi nisu bili evidentirani ni geotehničkim istražnim radovima, koji su rađeni za potrebe originalnog tenderskog projekta, a ni kasnije, tokom 2013, kada je građen nasip, konstatovano je da je ova degradacija podtla i samog nasipa nastala delovanjem ekstremno visokih podzemnih voda u vreme velikih poplava 2014. godine. Ovo je iniciralo proces kontinualnog nepredviđenog sleganja, koji je rezultirao pojavom pukotinskih deformacija na izvedenom kolovozu – objašnjavaju u „Koridorima Srbije”.
Budući da je reč o nepredviđenim okolnostima, za koje izvođač grčka „Terna” ne snosi ugovorenu odgovornost, priznati su troškovi zamene podtla i donjih slojeva nasipa, kažu u „Koridorima Srbije”, koji će kao investitor platiti popravku.
Nadzorni organ u ovom slučaju je španska „Eptisa”.
Zoran Đorđević, direktor konsultantske kuće „Ju-bild”, smatra da su loši projekti srž problema. Prilično brzo su rađeni, pod pritiskom države da se što pre završe i krene sa gradnjom. Prema njegovoj oceni najverovatnije nije bilo dovoljno vremena da se detaljno ispita šta je pod zemljom. Od suštinske važnosti u ovoj priči jeste kako je rađena geomehanika, odnosno da li ono što što se nalazi u projektima odgovara stvarnom stanju tla.
– Glavno pitanje je da li je onaj ko je gradio, prijavio investitoru, ukoliko je na terenu uočio odstupanja od projekta. U konkretnom slučaju oko nasipa, ako je greška u nasipu kriv je izvođač, ali ako je problem ono što se nalazi ispod nasipa trošak je investitora. Isto tako ako asfalt pukne posle tri godine korišćenja reč je o ugradnji lošeg materijala. Ali, ako pukne posle tri meseca problem je geomehanika, odnosno stanje tla – objašnjava Đorđević.
Podsećanja radi, loši projekti upravo na istočnom kraku Koridora 10 bili su povod izvođačima radova da ispostavljaju zahteve za naknadna plaćanja. Tako je na primer grčki „Aktor” (koji je zadužen za nekoliko deonica na istočnom kraku Koridora 10, kao i za onu na kojoj je pukao asfalt od Proseka do Bancareva) tražio dodatna plaćanja od 23,3 miliona evra.
Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-inženjerske komore Srbije, smatra da su za propuste uglavnom krivi izvođači radova, koji posle konkurišu sa damping cenama, ali i nadzorni organ, koji ih kontroliše.
– Sa nasipom od 160 metara novog auto-puta između Niške Banje i Proseka je ista priča kao i sa deonicom Ub–Lajkovac, koja ide iz njive u njivu i u koju je ugrađivan loš materijal. Na nasipu verovatno nije dobro urađen drugi sloj. Došlo je do slaganja terena i mora da se radi nova podloga i novi sloj.
Svuda u svetu se radi liveni asfalt, koji je skuplji ali je kvalitetniji i štedi novac pri kasnijem održavanju. Kod nas primenjuju stare tehnologije i ne primenjuju nove preparate u gradnji. Te propuste, koje prave izvođači, teško da mogu da pokriju garancije za dobro izvršenje posla, koje su bili dužni da polože pri dobijanju posla. Nadzorni organ i investitor, u ovom slučaju „Koridori Srbije”, dužni su da kontrolišu šta se ugrađuje. Priča da su poplave krive ne stoji. Pre koliko godina sagrađena je pruga Beograd–Bar pa joj poplave nisu mogle ništa – kaže Rodić.
Kada je reč o pucanju asfalta na južnom kraku Koridora 10, koji je prošlog meseca pušten u saobraćaj, on kaže da se to dešavalo i dešavaće se zbog sleganja tla. Banjalučki „Integral” se, kaže, izvinio i o svom trošku to otklonio. To prema njegovim rečima nije problem, ali jeste istočni krak Koridora 10.
U „Koridorima Srbije” takođe potvrđuju da su naprsline, koje su se pojavile na delu auto-puta od Caričine Doline do tunela „Manajle“, otklonjene u roku od 72 sata.
Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, nedavno je svoj kabinet izmestila u Belu Palanku ne bi li uticala na izvođače radova da ubrzaju završetak auto-puta Niš–Dimitrovgrad, koji će, umesto tokom turističke sezone, biti pušten u saobraćaj na jesen. Ona je rekla da je na prvom mestu bezbednost putnika i da je ostalo da se završi 100 metara na deonici Prosek–Bancarevo, na kojoj je proletos pukao asfalt. Na ovom delu auto-puta, prema njenim rečima, bilo je dosta problema s izvođačima pa su uvođeni novi. Problem su bila i klizišta, koja nisu mala. Rekla je da su postavili određene uslove izvođačima, posebno grčkom „Aktoru”.
(Marijana Avakumović, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com