Nacrt zakona o socijalnom preduzetništvu trebalo da uđe u skupštinsku proceduru do kraja godine, očekuju u resornom ministarstvu, a Koalicija za razvoj solidarne ekonomije uputila je ove nedelje primedbe na neke predložene odredbe koje bi kako kažu, za posledicu imale isključivanje većine postojećih socijalnih preduzeća iz buduće zakonske regulative.
Tekst nacrta zakona pojam socijalnog preduzetništva ograničava isključivo na „radnu integraciju“, zanemarujući, između ostalog, njegovu socijalnu dimenziju, što je suprotno praksi većine evropskih zemalja, kažu u toj Koaliciji.
Naročito je problematično to što predloženi nacrt zakona ne prepoznaje udruženja, fondacije i zadruge, kao nosioce socio-preduzetničkih aktivnosti. Zakon u ovom slučaju ne bi trebalo da propisuje statusne oblike, već da predvidi uslove pod kojima se postojeći pravni oblici mogu identifikovati sa socijalnim preduzećima za radnu integraciju, navode.
Koalicija za razvoj solidarne ekonomije i Građanske inicijative pozvali su Vladu Srbije i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da u procesu javne rasprave preimenuju i unaprede postojeći nacrt zakona kako bi njegov naziv bio u potpunoj saglasnosti sa materijom koju reguliše, kaže zamenica generalnog sekretara u Evropskom pokretu Dina Rakin.
„Socijalna preduzeća nisu samo ona koja se bave radnom integracijom, bave se i drugim problemima, ne samo zapošljavanjem. Naš zahtev je da se zakon preimenuje, odnosno da naziv i sadržaj odgovaraju i da se socijalnim preduzećima nazivaju ona koja to zaista jesu“, rekla je Rakin Tanjugu.
Ona kaže i da suprotno aktuelnoj praksi u Evropskoj uniji i dosadašnjoj praksi u Srbiji, predloženi tekst budućeg zakona omogućava da socijalna preduzeća osnivaju lokalne samouprave i pokrajine, čime se, ističe, direktno zadire u prirodu socijalnog preduzetništva.
Rakin navodi i da ukoliko zakon ne bude preimenovan i unapređen u delovima na koje ukazuje ta Koalicija, tražiće njegovo povlačenje iz procedure.
Inače, Koaliciju za razvoj solidarne ekonomije čine Evropski pokret u Srbiji, Inicijativa za razvoj i saradnju, Smart kolektiv i Trag fondacija, organizacije osnivači nekadašnje Koalicije za razvoj socijalnog preduzetništva, nastale 2010. godine.
Rakin navodi i da su spremni da pomognu resornom ministarstvu da se svi eventualni problemi prevaziđu i dođe do što kvalitetnijeg propisa.
Takođe dodala je da je sporno i to što nema značajnih i stimulativnih mera zbog kojih bi neko želeo da pokrene socijalno preduzeće, a spornim vide i kaznene odredbe u zakonu.
Rakin kaže da se procenjuje da u Srbiji ima oko 1.200 socijalnih preduzeća i da kada se od tog broja izuzmu zadruge ostaje ih oko 400.
Iz resornog ministarstva kažu da bi Nacrt zakona o socijalnom preduzetništvu trebalo da uđe u skupštinsku proceduru do kraja godine nakon javne rasprave i potpunog usklađivanja sa primedbama civinog društva.
To je rečeno juče na okruglom stolu o socijalnom preduzetništvu u Privrednoj komori Srbije (PKS) na kojem su učestvovali predstavnici Ministarstva za rad, zapošlavanje, boračka i socijalna pitanja, PKS-a, i tridesetak predstavnika NVO sektora.
Predložena novina u Nacrtu je da zaposleni u ovim privrednim društvima imaju pravo glasa u odlučivanju, dok je prema aktuelnom Zakonu o privrednim društvima to pravo dato samo osnivačima, rekla je državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Bojana Stanić.
Takođe, Nacrt predviđa da socijalna privredna društva mogu da apliciraju za budžetska sredstva u cilju proširenja svojih kapaciteta, poboljšanju uslova rada…
Ovaj Nacrt zakona pruža mogućnost da se raspisuju takozvane rezervisane javne nabavke na kojima će moći da učestvuju i socijalna preduzeća, rečeno je na okruglom stolu.
Ova mere do sada je bila predviđena samo za preduzeća koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom odnosno preduzeća „profesionalne rehabilitacije“.
„Jedan od razloga donosenje ovog zakona je uspostavljanje pravnog okvira kroz radnu integraciju posebnih grupa građana i obavljanje delatnosti od opsteg interesa“, ukazala je Sanja Gavranović, rukovodilac Grupe za normativne, upravne i nadzorne poslove u Ministarstvu za rad.
Ona kaže da je reč o drugačijim privrednim subjektima, odnosno, o socijalnim privrednim subjektima koji imaju svoju ekonomsku i privrednu fukciju s jedne strane, ali i socijalnu funkciju s druge strane.
„Ovim Nacrtom zakona o socijalnom preduzetništvu teži se uspostavljaju ravnoteze između ekonomske funkcije i društvene funkcije kod socijalnih preduzetnika i socijalnih privrednih subjekata“, dodaje Gavranović.
Socijalna preduzeća, prema ovom Nacrtu, trebalo bi da imaju najmanje troje zaposlenih, bez obzira da li je reč o stalnom radnom odnosu ili na određeno vreme.
Takođe, da imaju plan razvoja i tehnički neophodne uslove za poslovanje, kao i da obavljaju delatnost od opšteg interesa na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
Savetnik u UGS Nezavisnost Zoran Ristić kaže za Tanjug da je zakon o socijalnom preduzetništvu važan kako bi se podstakla određena lica da na taj način reše svoj status.
„Sama načela zakona i sadržaj ukazuju da se pokušalo u tome da se obuhvate različite oblasti u kojima socijalna preduzeća mogu da se forimiraju. Dakle, nije ograničenje dato da se to isključivo usmerava na oblast socijalne zaštite ili zaštite određenih grupa već dozvoljava da se preduzeće formira u svim oblastima“, navodi Ristić.
On je međutim kazao da stoje argumentacije da je široko definisana oblast šta podrazumeva opšti interes u zakonu.
Takođe je istakao da bi trebalo učiniti napore i obezbediti sredstva i podsticaje koji bi stimulisali građane da ulaze u ovu oblast i formiraju preduzeća.
Naredna javna rasprava o Nacrtu predviđena je 22. novembra, a Ristić kaže da prostora za unapređenje svakako ima.
„Mislim da je ovo oblast gde svakako treba imati fleksibilan zakonski okvir koji bi podstakao sve one koji su u rizičnim grupama da uđu u preduzetništvo“, istakao je Ristić.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com