Vest da vodeća kineska i svetska kompanija za onlajn trgovinu, Alibaba, dolazi u Srbiju, čini se, stavila je tačku na višemesečne medijske spekulacije o tome koja je od zemalja u regionu najozbiljniji kandidat za privlačenje te investicije.
Naime, predstavnici Alibabe su od početka ove godine bili u intenzivnom pohodu po zemljama regiona – od Hrvatske, preko Mađarske, Rumunije do Bugarske, tražeći strateškog partnera, jer planiraju izgradnju velikog distributivnog centra u ovom delu Evrope.
Državna sekretarka Ministarstva trgovine Tatjana Matić izjavila je po povratku iz Kine, gde je razgovarala sa predstavnicima kompanije Alibaba, da je sada „sasvim izvestan njihov dolazak u Srbiju“ i da se za šest meseci mogu očekivati prvi rezultati tih pregovora.
„Utvrđeno je da ćemo ući u pregovore. Formiraćemo operativne timove koji će se baviti prioritetnim temama. Tri teme su dogovorene, dve su predložene od Alibaba grupe – onlajn turizam i elektronsko plaćanje. Mi smo želeli da razgovaramo o otvaranju distributivnog centra i logistici“, navela je Matić.
“ Sve zavisi od nas, od brzine kojom ćemo određene predispozicije iskoristiti i zbog toga što smo za razliku od drugih zemalja bili proaktivniji“, kaže Matić u razgovor za Tanjug.
Ona napominje da je sigurna da će Alibaba grupa doći na naše tržište i da je jedan od ključnih argumenata u razogovoru sa Alibabom bila činjenica da Kina u ovom trenutku ima projekte vredene 6 milijardi dolara u Srbiji.
To bi po njenim rečima za srpsku ekonomiju i turizam bio značajan iskorak.
Dolazak Alibabe na naše tržište kroz onlajn turizam ali i alipej aplikaciju bi značio veliki skok u broju kineskik turista u Srbiji, jer velika prepreka za sve njih je to što se u Kini više od 85 odsto plaćanja vrši putem mobilnog telefona.
„Kada bi imali aplikaciju kao što je ali pej u Srbiji, oni bi više i trošili, s druge strane i mi se na taj način otvaramo kao tržište za druge kineske kompanije i ne samo kineske, i za neka druga ulaganja koja bi bila jednostavnija“, kaže Matić.
Na pitanje da li je Alibaba sremana da razgovara i o otvaranju distributivnog i logističkog centra za transport robe iz njih, Matić kaže da je zamenik gradonačelnika Hangdžou, gde je vođen razgovor o dolasku ove kompanije u Srbiju, predstavio deklaraciju o saradnji između Hangdžoa i gradova u Srbiji, u kojoj se navodi da je jedan od prioriteta izgradnja logističkih centara u Srbiji.
Međutim, kada je u pitanju distribucija i logistika, sagovornica Tanjuga kaže da su logistika i distribucija zanimljivi i drugim kineskim kompanijama, ali da je to složeniji proces koji će zahtevati dugoročniju saradnju.
„Za to je potrebno mnogo ulaganja u transport, pre svega u železnicu Beograd-Budimpešta, završetak koridora…“, navodi Matić i dodaje „da postoje dogovori o direktoj liniji između Hangdžoa i grada Niša te se nadam da će Niš o tome razmisliti“.
Ova kompanija trenutno ima distributivni centar u Frankfurtu koji pokriva tržište Evrope.
Alibaba je svetski gigant u sferi elektronske trgovine, u čijoj je ponudi više od 800 miliona proizvoda, čiji je broj aktivnih korisnika u septembru ove godine dostigao 549 miliona (za 20 miliona više nego u avgustu) i dnevni promet od gotovo milijardu evra. Ovaj svetski gigant posluje u 200 zemalja sveta.
U trećem kvartalu 2017. kako je preneo londonski Fajnenšel Tajms, Alibaba je zabeležio rast operativne dobiti od 83 odsto, na 2,5 milijardi dolara, generisan pre svega onlajn trgovinom, a rezultat je snažno nadmašio tržišna očekivanja.
Stoga je ova kompanija, inače listirana na berzi u SAD, podigla projekciju rasta prihoda za celu 2017. godinu i očekuje da će oni na godišnjem nivou biti veći od 49 do 53 odsto. Prethodno je prognozirala povećanje od 45 do 49 procenata.
Vrednost akcija Alibabe se ove godine više nego udvostručila, čime je tržišna kapitalizacija kompanije dostigla 477 milijardi dolara, što znači da polako ali sigurno sustiže svetskog lidera u onlajn trgovanju, „Amazon“, čija je tržišna vrednost polovinom novembra iznosila 546 milijardi dolara.
Međutim, dok se „Amazon“ fokusira na proširenje e-trgovine na novim tržištima, Alibaba širom sveta ulaže u kompanije čije poslovanje prevazilazi e-trgovinu.
Američki „Forbs“ je nedavno objavio, poredeći ova dva onlajn trgovca, da Alibaba jeste platforma za e-trgovinu, ali da, za razliku od „Amazona“, ona ima složen i ogroman ekosistem.
Naime, pored direktnih sajtova za e-trgovinu, Alibaba je pokrenuo i sistem „Ali pej“, koji korisnicima omogućava plaćanja preko sopstvenih platformi, kao i portal „Ent fajnenšel“, koji omogućava ljudima sa idejama da pronađu finansijere.
Iza Alibaba grupe stoji njen osnivač i suvlasnik, 53-godišnji bivši profesor engleskog jezika poznat širokoj javnosti pod imenom DŽek Ma, a čije je pravo ime ustvari Ma Jun. Rođen je u gradu Hangdžou u vrlo siromašnoj porodici i odmalena se trudio da savlada engleski, pa je biciklom vozio strane turiste po gradu. Tada je i dobio nadimak DŽek, prema podacima sa portala Biznis insajder.
Završio je studije biznisa i pedagošku akademiju, nakon čega je aplicirao za posao na 30 mesta, ali su ga svi odbili, čak i lanac brze hrane KFC, „jer nije bio dovoljno dobar“. Kada je konačno zaposlio kao profesor engleskog jezika na lokalnom fakultetu, imao je platu 12 dolara mesečno.
Zajedno sa 17 prijatelja je 1999. godine prikupio 60.000 dolara i osnovao kompaniju Alibaba za internet-trgovinu, nakon što je samo četiri godine ranije prvi put u SAD-u video šta je internet. Danas je jedan od najbogatijih ljudi u Kini, Aziji, ali i u svetu.
Poznat je po gala proslavama, na kojima uvek priredi neko iznenađenje, poput onog kada je na obeležavanju 18-godišnjice kompanije imitirao Majkla DŽeksona.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com