Kupovina nekretnine ne mora obavezno da podrazumeva preuzimanje zaostalih dugovanja. Ako novi vlasnici stana ili kuće u zakonskom roku od osam dana prijave promenu i dostave kupoprodajni ugovor, u većini komunalnih preduzeća će dobiti novi identifikacioni broj i mogućnost da koriste ove usluge bez opterećenja. Preduzeća će u ovom slučaju zaostale dugove potraživati od prethodnika. Ako u ovom roku propuste da to urade (dešava se i da se ovo izbegava godinama), situacija se komplikuje i za starog vlasnika kome dugovi na njegovo ime rastu, iako više ne živi na toj adresi, a i novom time što mu u jednom trenutku na vrata mogu zakucati izvršitelji.
Ovi propisi se, saznajemo, sprovode u Infostanu i procedura se završava vrlo lako na šalterima ovog preduzeća.
– U slučaju kupoprodaje kada u objekat ulazi novi vlasnik, on je dužan da donese overen ugovor o kupovini nekretnine i time sa sebe skida sve zaostale obaveze prethodnika. Vrlo je bitno da se svaka promena prijavi Infostanu, jer mi nemamo saznanja o tome da li je neka nekretnina prodata, dok nas vlasnici ne obaveste. Ako sa tom prijavom kasne, a dešava se da neko promenu ne prijavi ni deset godina, nastaće problem – kažu u Infostanu.
Prema gradskoj odluci o plaćanju komunalnih usluga jasno je propisano da su korisnici koji nameravaju da se usele ili napuste neku nekretninu u obavezi da u roku od osam dana obaveste Infostan i dostave overen kupoprodajni ugovor. Ova obaveza se odnosi i na kupca i na prodavca.
– Ukoliko to iz nekog razloga ne učine, u tim situacijama postupamo po pomenutom propisu. U praksi iste ove savete daju i advokati i notari i građani su uglavnom informisani o svojim obavezama.
Za naslednike nekretnina sa zaostalim dugovanjima, ova pravila ne važe. – Kako kažu u ovom preduzeću, dugovi su u ovom slučaju briga naslednika, a najčešće su situacije da su naslednici čak i živeli na istoj adresi i da su upućeni u dugovanja.
– Ne može se očekivati da im se dugovi oproste. I u ovom slučaju je obaveza da se osam dana po dobijanju ostavinskog rešenja prijavi promena kako bi smo odmah ažurirali podatke – kažu u ovom preduzeću.
Kako objašnjava advokat Vojin Biljić, trebalo bi razlikovati tri karakteristične situacije u kojima građani uz imovinu mogu preuzeti i dugove.
– Prva se odnosi na slučajeve nasleđivanja, gde je nasleđena imovina veća od dugovanja umrlog i u toj situaciji nije sporno da se uz imovinu nasleđuju i dugovi ostavioca, ne samo prema bankama i javno-komunalnim preduzećima već i prema svim drugim licima, i to samo do visine vrednosti nasleđene imovine – kaže sagovornik.
Druga situacija se odnosi na dugove koji su načinjeni u periodu od smrti ostavioca pa do proglašenja njegovih naslednika. Kada, na primer, korisnik kredita premine, a javno komunalno preduzeće nakon njegove smrti nastavi da zadužuje njegove naslednike.
– Iako se naslednikom pravno postaje u trenutku smrti ostavioca, on još uvek nije zvanično naslednik, jer je moguće da će se odreći nasledstva ili da neće biti proglašen za naslednika, pa stoga poverioci ne samo da ne mogu zaduživati naslednike pre njihovog proglašenja već im takođe ne smeju zaračunavati kamatu zbog eventualne docnje i sl. – kaže Biljić i dodaje da bi poverioci, po Zakonu o nasleđivanju trebalo da insistiraju na postavljanju privremenog staratelja zaostavštine koji bi bio ovlašćen da im izmiri potraživanje.
– Oni to po pravilu ne čine i zbog toga se u praksi dešava da pojedini naslednici plaćaju tuđe dugove. Na primer, ukoliko je trenutak smrti ostavioca prvi maj, njegova deca nastave da koriste stan u narednih osam meseci – do decembra, a treće lice se oglasi za naslednika tek prvog januara po osnovu testamenta, besmisleno bi bilo da on plati račune koje su načinila lica koja nisu naslednici – kaže sagovornik.
– Ipak, svima je poznata praksa pružaoca usluga od opšteg ekonomskog interesa, poput EPS-a, koji kupcu stana ne dozvoljava da stupi u ugovorni odnos, odnosno prenese račun na svoje ime, pre nego što izmiri potraživanja svog pravnog prethodnika, najčšeće lica koje mu je stan prodalo – kaže Biljić.
On kaže da je čest slučaj u praksi da se od građana koji nisu dužnici po zaključenom ugovoru o pružanju usluga, zahteva da plate tuđi dug.
– Jedino opterećenje nepokretnosti koje ne zavisi od toga ko je vlasnik je hipoteka, dok dugovi za električnu energiju ni na koji način ne mogu opterećivati vlasnika, već korisnika usluge. Nažalost, i ovde se, kao i u prethodnom slučaju, neorganizovanost javnih preduzeća ili nefunkcionalnost države prebacuje na savesne građane – zaključuje naš sagovornik.
U EPS-u kažu da je prema Uredbi o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom regulisano da je krajnji kupac dužan da snabdevaču prijavi sve promene koje se odnose na vlasništvo ili pravo korišćenja, namenu potrošnje, poslovno ime, statusne i druge izmene. Rok za prijavu je 15 dana od dana nastale promene, a one se prijavljuju elektrodistribuciji na teritoriji na kojoj se nalazi objekat.
– Ovom uredbom je propisan i postupak za promenu kupca na mernom mestu i uslovi pod kojima se sa novim vlasnikom objekta može zaključiti ugovor o prodaji električne energije. Prema tim uslovima, pre zaključenja ugovora o prodaji i pristupu sistemu, novi vlasnik mora da dostavi dokaze o promeni vlasništva i izmirenju prethodnih računa na brojilu za taj objekat – kažu za „Politiku” u EPS-u.
(Jelica Antelj, Ivana Albunović, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com