Mađarska centralna banka (MNB) je saopštila da je povećala svoje rezerve zlata 10 puta, sa 3,1 tone na 31,5 tona.
Kako prenosi portal „Inteli njuz“, Mađarskoj je kupljeno zlato fizički isporučeno u prvoj polovini oktobra.
MNB nije otkrila koliko je platila 2.300 zlatnih poluga, ali je cena jedne unce zlata na svetskom tržištu iznosila između 1.190 i 1.230 dolara početkom ovog meseca kada je mađarska centralna banka obavila prvu kupovinu zlata od 1986. godine.
Mađarske rezerve zlata su početkom ’70-ih godina iznosile 65-70 tona. Posle odluke donete krajem ’80-ih o smanjenju zlatnih rezervi, njihov iznos je sveden na 10 tona, a kasnije je pao na aktuelne tri tone.
U martu ove godine centralna banka je vratila u zemlju 100.000 unci zlata iz Londona. „Postalo je bitno pitanje čuvanja rezervi zlata na lokaciji koja obezbeđuje sigurnost u slučaju geopolitičkih kriza“, saopštila je centralna banka tada.
Držanje ovog plemenitog metala u zemlji u skladu je sa međunarodnim trendovima — podržava finansijsku stabilnost i može dodatno da ojača poverenje tržišta u Mađarsku ekonomiju, navodi se u saopštenju MNB.
Vrednost mađarskih zlatnih rezervi iznosi oko 1,24 milijardi dolara po trenutnim cenama. Udeo rezervi zlata u međunarodnim rezervama centralne banke Mađarske porastao je na 4,4 odsto, što je u skladu s prosekom za zemlje u centralnoj i istočnoj Evropi koje nisu članice evrozone, napominju iz MNB-a.
Rumunija ima veći udeo od toga, budući da je oko 10 odsto njenih rezervi u zlatu, a u Slovačkoj taj udeo premašuje 25 procenata. Centralne banke Poljske i Rumunije imaju najveće zlatne rezerve u regionu u količini od 112 tona i 103 tone, respektivno.
Na globalnom nivou, prvo mesto drže SAD sa više od 8.000 tona zlata.
Međunarodne rezerve MNB-a su krajem septembra iznosile 23,73 milijarde evra u odnosu na 24,2 milijarde evra na kraju 2017. godine, navodi „Inteli njuz“.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com