Pad cena nafte ubrzan je ove nedelje, jer su američke kompanije imale najviše jednodnevne gubitke u poslednje tri godine. Jučerašnji pad od sedam procenata uzrokovan je trenutnim zabrinutostima zbog slabljenja globalne tražnje i prevelike ponude.
Cene nafte su pale više od 20 dolara za barel od početka oktobra, kada je nafta Brent porasla na skoro 87 dolara za barel, a američki „Vest Teksas intermedijate“ (VTI) trgovao je za oko 77 dolara. Oba benčmarka pala su za više od 20 odsto.
VTI je danas trgovao sa 55,32 dolara za barel. To je bio najveći jednodnevni pad procenta od septembra 2015. godine. „US crude“ je izgubila 28 odsto od početka oktobra.
Brent je trgovao za 65,54 dolara za barel, nakon najvećeg jednodnevnog gubitka od jula 2018. godine. Brent je izgubio 25 odsto i sada se nalazi na nivoima koji nisu viđeni od marta.
U međuvremenu, saudijski ministar energetike Haled al Faleh izjavio je da će njegova zemlja smanjiti proizvodnju nafte, dok pad cena izaziva strah od kolapsa tržišta kao 2014. godine.
„Izvoz nafte iz (Saudijske) Kraljevine u decembru biće 500.000 barela dnevno manji nego u novembru“, rekao je Faleh novinarima u Abu Dabiju na sastanku organizacije proizvođača nafte (OPEK) i drugih zemalja.
S druge strane, on je rekao da još nema „konsenzusa“ većih zemalja proizvođača o ukupnom smanjenju proizvodnje.
U Abu Dabiju ne treba donositi nikakvu zajedničku odluku, reklo je nekoliko ministara, već bi OPEK trebalo to da razmotri u decembru u Beču.
„Prerano je govoriti o određenoj akciji“, rekao je Haled al Faleh na pitanje o mogućem smanjenju proizvodnje kako bi se zaustavio pad cena.
U utorak je OPEK saopštio u svom mesečnom izveštaju da će svetska potražnja za naftom 2019. godine porasti za 1,29 miliona barela dnevno (bpd), što je 70.000 barela manje nego što je predviđeno prošlog meseca i predstavlja četvrti uzastopni pad projekcije. Kartel je dodao da je proizvodnja porasla sa 127.000 barela na 32.9 miliona barela.
Planovi OPEK-a su u suprotnosti sa planovima predsednika SAD Donalda Trampa, koji podržava niske cene nafte i proizvodnju na dosadašnjem nivou.
Nedavni pad cena nafte je posebno posledica pada potražnje iz Kine, najveće uvoznice, čiji se privredni rast usporava, rekla je Kailin Birč, analitičarka u „Ekonomskoj obaveštajnoj jedinici“.
S druge strane, američke sankcije protiv Irana, koje su pretile da će smanjiti globalno snabdevanje i podići cene, prošle su su s manje posledica nego što se očekivalo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com