Tokom svoje predizborne kampanje, američki predsednik Donald Tramp stavio je na prodaju satove od 100.000 dolara proizvedene u Švajcarskoj, a sada sektor satova u toj alpskoj zemlji rizikuje da bude najviše pogođen njegovim kaznenim carinama.
Dekret Bele kuće pao je usred Sajma satova u Ženevi, gde veliki brendovi kao što su Roleks (Rolex), Patek Filip (Philippe), Kartije (Cartier), Bulgari i Tag Hojer (Heuer) ove nedelje predstavljaju svoje nove proizvode.
Carine su ozbiljan udarac moralu tog sektora čiji finansijski rast u velikoj meri zavisi od prodaje u SAD.
SAD su najveće tržište za švajcarske časovničare sa 16,8 odsto njihovog izvoza 2024. godine. Izvoz švajcarskih satova je iznosio 4,37 milijardi švajcarskih franaka (4,65 milijardi evra), što je povećanje od pet odsto u odnosu na prethodnu godinu. To je pomoglo da se ublaži nagli pad potražnje u Kini.
S obzirom na trgovinski suficit sa SAD, Švajcarskoj su uvedene carine od 31 odsto (a 20 odsto za Evropsku uniju), koje su teške čak i za proizvođače luksuznih satova.
Te carine su „štetne i neopravdane“, rekao je za AFP Iv Bigman (Yves Bugmann), predsednik federacije časovničara, koji traži od savezne švajcarske vlade da američkim kolegama „brzo objasni tačku gledišta švajcarske privrede“.
Švajcarske vlasti su u četvrtak saopštile da će uskoro njeni predstavnici otići u SAD da bi pokušali da uvere Trampovu administraciju da su te carinske mere „kontraproduktivne za sve“.
Za sada je Švajcarska odlučila da ne odgovara na carine kako ne bi povećala tenzije sa Vašingtonom.
Sektor satova, simbol Švajcarske koji tamo zapošljava 65.000 ljudi, potencijalno je jedan od najteže pogođenih američkim carinskim merama.
Farmaceutski proizvodi, najveći izvozni sektor Švajcarske, među onima je koji su izuzeti.
Industrijska oprema, još jedan važan deo švajcarske privrede, mnogo je više pogođen, ali mnoge velike kompanije u tom sektoru imaju fabrike u SAD.
Industrija satova ima oznaku „Swiss Made“ (proizvedeno u Švajcarskoj), što je njen glavni argument prodaje, jer je proizvodnja samo u Švajcarskoj.
Da bi se te carine donekle kompenzovale, a „očigledno su veće od očekivanih“, cene će morati da porastu za oko „11 do 13 odsto“, ocenili su analitičari Kantonalne banke Cirih.
Obim carina je „sve iznenadio“, rekao je za AFP Džon Koks (Jon Cox), analitičar kod Kepler Ševre (Cheuvreux), koji takođe očekuje reperkusije na profitabilnost.
Prema njegovim rečima, luksuzne marke će biti u boljoj poziciji da povećaju svoje cene, a najbogatiji potrošači će možda češće kupovati dok putuju u inostranstvo, iako to neće biti dovoljno da se nadoknadi slabljenje izvoza koje će uslediti.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com