Iako zarade poslednjih godina manje-više stoje u mestu u realnim iznosima građani su sve zaduženiji. U odnosu na period od pre deset godina zaduženost po stanovniku uvećana je praktično dva i po puta i sada svaki stanovnik bankama u proseku duguje 940 evra. U 2006. godini ta zaduženost je, poređenja radi, iznosila 401 evro, a u 2012. godini taj iznos je dupliran.
Najviše se bankama duguje po kreditima i to u proseku 867 evra, za minus po tekućem računu prosečna pozajmice je 30 evra, za kreditne kartice dug je 38 evra, a za kupovinu na lizing, kada se najčešće kupuju kola ili neka oprema za firmu, dug je šest evra po stanovniku.
Građani Srbije su ipak manje zaduženi od ostalih „stanara” bivše Jugoslavije, jer se procenjuje da Hrvati u proseku duguju 4.000 evra, Slovenci 11.000 evra, a Crnogorci oko 1.600 evra.
Podaci Udruženja banaka pokazali su da su bankari od 711 hiljada milijardi dinara ukupnih kredita građanima više od polovinu te sume odobrili za stambene kredite. Za krov nad glavom i renoviranje odobreno je oko 380 hiljada milijardi dinara. Razumljivo je da su stambeni krediti „odneli” najviše para, jer se radi o životnom ulaganju od nekoliko desetina hiljada evra. Anketirali smo nekoliko najvećih banaka i pokazalo se da je prosečni iznos stambenog kredita oko 40.000 evra što pokazuje da su građani kupovali nekretnine u vrednosti od oko 50.000 evra.
Drugo mesto drže gotovinski krediti kojih je odobreno 248 hiljada milijardi dinara što je oko dve trećine iznosa stambenih kredita, a što nesumnjivo ukazuje da su građani i dalje „kratki” za mnoge svoje potrebe. U slučaju keš kredita banke najčešće odobravaju iznose u rasponu od 250.000 do 400.000 dinara.
Ukoliko se pogleda suva statistika najveća tražnja građana je za refinansirajućim pozajmicama što nesumnjivo oslikava zaduženost građana. Jer, kada uzmu refinansirajući kredit deo novodobijene sume ide na otplatu starog duga, a deo za nove potrebe dužnika. Otuda su prosečni iznosi refinansirajućih zajmova u bankama značajno viši od gotovinskih i kreću se od četiri pa do pet, šest hiljada evra. Od početka ove godine ovi krediti su porasli za više od 30 odsto. Dodatni razlog za veće interesovanje je što građani koriste sadašnje niže kamate da otplate zajam uzet po skupljim uslovima.
Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB banke kaže da se klijenti najčešće opredeljuju za kredite koji im omogućavaju da jednim zaduženjem obezbede sredstva za više potreba, bilo da se radi o klasičnom gotovinskom ili o kreditu za refinansiranje za koje se odlučuju građani koji već imaju neka zaduženja. Kreditom za refinansiranje mogu da objedine postojeće obaveze po nekom kreditu, kreditnoj kartici ili dozvoljenoj pozajmici i dodatni iznos koji im je potreban u datom trenutku. Ove godine, primećuje se i rast tražnje za stambene kredite.
U Inteza banci kažu da se tokom prvih osam meseci ove godine nastavlja trend stabilnog rasta plasmana stanovništvu, uz povećanje realizovanih gotovinskih kredita od 54,5 odsto u odnosu na isti period protekle godine.
(Jovana Rabrenović, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com