Švedska je eksperimentirala sa šestosatnim radnim vremenom u periodu od dve godine u kom je svojim građanima omogućila kraće radno vreme za istu platu. Sada, kada se taj period završio, sumirane su loše i dobre strane.
Emili Telander je 26-godišnja medicinska sestra doma za starije osobe u Geteborgu. Sada kada se njeno radno vreme vratilo na uobičajenih 8 sati, Emili ne može da zanemari umor koji je savladava.
S njom se složio i ostatak osoblja, piše BBC. Šest sati radnog dana značilo je više energije i više motivacije. S tom izjavom u skladu su i činjenice. Tokom prvih meseci ovog švedskog eksperimenta manje je osoblja odlazilo na bolovanja, a produktivnost je rezultovala skokom od 85 posto više organizovanih aktivnosti za pacijente – od šetnji prirodom do pevanja.
Kritika ovom modelu rada stiže iz sveta preduzetnika, a Erik Gatenholm siguran je kako radno vreme uopšte ne pristaje proizvodnom sektoru. Zaposleni svoja dva sata koja nisu proveli na poslu opisuju kao domaći zadatak koji nisu uradili.
– Mislio sam da će biti zabavno, ali je stresno – kazao je Gabriel Peres i zaključuje da je rad proces koji zahteva vreme.
Uprkos argumentima, nije verovatno kako će model zaživeti iz jednostavnog razloga: količina troškova. Švedska će nastaviti da eksperimentiše u sektorima čija su zaposlenja psihički i fizički zahtevna.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com