Savezni zavod za zapošljavanje u Nemačkoj objavio je godine tačan iznos plata u toj zemlju, u koju i mnogi Srbi odlaze trbuhom za kruhom.
Reč je o iznosima plata za 2019. godinu, a on prikazuje srednju bruto platu najpopularnijih zanimanja u Nemačkoj.
Medicinska sestra tako zarađuje 3.547 evra, pekar 3.502, prodavac peciva 1.839, bagerista 3.421, bankarski službenik 4.875, inženjer građevine 5.246, profesionalni vozač 2.556, krovopokrivač 3.265, električar 3.143, elektromehaničar 3.694, vaspitač 3.598…
Plata keramičara je 3.003 evra, frizera 1.684, vodoinstalatera 3.056, kasira u prodavnicama 2.214, konobara 1.934, kuvara 2.284, molera 2.776, zidara 3.214, tesara 3.153…
Međutim, to su iznosi koje radnik ne dobije na ruke jer se od tog iznosa prvo mora namiriti država preko poreza i doprinosa. Plaća se i porez Crkvi. Visina poreza koji se odbija od plate zavisi pak o poreskoj klasi zaposlenog, a u računici ulogu igra i to da li je radnik u braku ili je samac, da li je samohrani roditelj, koliko ima dece i drugi faktori.
Nemci imaju šest poreskih klasa. Treća se, na primer, preporučuje supružnicima čiji partner nema primanja ili su njegova mnogo manja, dok se četvrta preporučuje bračnim parovima koji zarađuju otprilike jednaku platu. Što je veća plata, veća je i razlika kod promene poreskih klasa.
Na neto platu u Nemačkoj utiče više faktora, od poreske klase do broja dece, crkvenog poreza i osiguranja. Ako neko ima bruto platu od 3.000 evra, neto plata u prvoj poreskoj klasi biće mu 1.938 evra, drugoj 1.991, trećoj 2.226, četvrtoj 1.938, petoj 1.575, a šestoj najniža – 1.533 evra.
Nemačka ima i određenu minimalnu satnicu. Početkom ove godine došlo je do povećanja minimalne plate po satu rada s 9,19 na 9,35 evra po satu rada. Minimalna stanica uvedena je 2015. godine i počela je s 8,50 evra. Od tada stalno raste, a do sredine 2022. godine trebala bi, prema procenama, da iznosi 10,45 evra.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com