Brojevi vezani uz američku ekonomiju pokazuju oporavak i nagoveštavaju nove izvore bogatstva. Berze izgledaju zdravo i mame visokim prinosima. Sve dok se ne pogleda malo pažljivije.
U kratkom periodu, od oktobra do decembra 2018. godine, FED (konzorcijum američkih privatnih banaka kod kojeg se američka vlada zadužuje za novac i time štampa dolare) je počeo sprovođenje politike postepenog podizanja referentne kamatne stope.
Gotovo čitavu prethodnu deceniju, pod vidom izvlačenja finansijskog sektora iz krize nelikvidnosti, Federalne rezerve su stvarale „jeftini novac“ sa kamatnom stopom blizu nule ili u negativnom iznosu. Taj je novac, po izrečenoj zamisli, trebalo da pokrene potrošnju i proizvodnju i označi izlazak iz ekonomske krize koja je počela u Americi, ali se ubrzo proširila na čitav svet.
Umesto da bude podsticaj realnoj ekonomiji, „jeftini novac“ je postao „pametan novac“, što je izraz koji označava njegovu upotrebu na način da on, sam po sebi, bude sredstvo za zarađivanje novog kapitala.
Velike banke i investicioni fondovi su ovaj, faktički neograničen iznos novih dolara, počele da koriste u sve inovativnijim vidovima finansijskih špekulacija. U bankarskoj „industriji“ je stvoren privid beskonačnog novog bogatstva, koji se iskazivao stalnim rastom vrednosti akcija korporacija i državnih obveznica.
Večita glad za profitom, posebno velikih investitora/mešetara, na tržištima je razvila trgovinu takozvanim „visokoprinosnim hartijama“. Radi se o vrednosnim papirima koji nude dobru zaradu, a čiji je rizik (od eventualnog bankrota) pokriven garancijama nadležnih američkih institucija i osiguravajućih društava.
Da bi obezbedili kupce za ove akcije, menadžeri prodaje i finansijski savetnici vešto spinuju priču o tome da su one „generalno sigurne“ i da je isplata „garantovana“ u skladu sa zakonom i ugovornim obavezama.
Mnogi Amerikanci su poverovali, nezavisno od iskustva sa slomom iz 2008. godine, i rizikuju ne bi li došli do zarade koja, trenutno, iznosi 4,04 odsto na godišnjem nivou. Poređenja radi, u drugačijem finansijskom sistemu te iste Amerike 1985. godine ovakva zarada je bila na nivou od 26 odsto godišnje.
Ali kada pozajmljivanje novca ne košta ništa, onda nema kraja sve novim i novim zaduživanjima. Državni dug, dugovanja korporacija i domaćinstava su na rekordno visokim nivoima u američkoj istoriji, a zaduživanje se nastavlja, jer ne može biti prekinuto.
To se najbolje vidi analizom cena akcija američkih kompanija. One prete da postanu nulta tačka buduće eksplozije u finansijskom svetu. Mat Pipenberg, analitičar investicionog sajta „Mani morning“, koji dnevno ima i do tri miliona posetilaca, upozorava da je stvoren „pojedinačno najveći i najtoksičniji korporativni dug u američkoj istoriji“.
Brojne kompanije, da bi ispunile svoje obaveze, uključujući i isplatu dividende, moraju stalno da pozajmljuju novac. Nezavisno od svojih bilansa i tokova kapitala, one pozajmljuju i pozajmljuju, jer drugačije ne bi opstale ni dana na tržištu. Takve kompanije Volstrit naziva „zombijima“, aludirajući na trend u industriji horor filmova, koji prikazuje hodajuće mrtvace koji predstavljaju direktnu pretnju živim ljudima.
A, koliko ima takvih „zombi“ korporacija?
Ima ih zastrašujuće mnogo i ima ih svuda. Procenjuje se da su među kompanijama rangiranim „S&P 500“ 14 odsto njih „zombiji“, dok je u okviru korporacija obuhvaćenih „Raselovim indeksom 2000“ punih 20 odsto „zombija“. Stenli Drakenmiler, investitor i direktor hedž fonda, čije je lično bogatstvo objavljeno u iznosu od 4,6 milijardi dolara, nedavno je izjavio: „Ko zna koliko je korporativnih kompanija-zombija napolju, jer ih besplatni novac održava u životu!“
Zombiji, dakle, žive u filmskoj industriji i na američkim berzama. Procenjuje se da je tržište akcija u Americi vredno 7,6 hiljada milijardi dolara. Akcije sa visokim rizikom od bankrota firme na čije ime glase, na tom tržištu čine čak 60 odsto, od čega su akcije vredne 2,6 hiljada milijardi dolara ocenjene statusom „BBB“, u prevodu kao bezvredno smeće. U ostatku, 1,3 hiljade milijardi ima status „visokoprinosnih“, a čak 1,2 hiljade milijardi se tretira kao „leveraged loans“ (krediti sa zaduživanjem), što je eufemizam za najgore i najrizičnije od svih obveznica.
Svako razuman vidi da je ovakvo stanje neodrživo, ali i shvata šta će se desiti kada se sruši ovako grandiozna, a lažna građevina. Zato je jedino moguće očekivati da će Volstrit i FED nastaviti sa skrivanjem istine. Sakriće je iza nove količine besplatnog novca. Jer povećanje kamatne stope od makar jednog procentnog poena ubilo bi „zombije“ i srušilo berze. Stoga, neka traje dok traje. Još jedna doza droge narkomanskom ovisniku, uz nadu da neće biti samoubilačka.
Kao neželjena posledica ovih finansijskih bravura, u svetu realne ekonomije, brojevi su ružni i nepovoljni za Ameriku. Preko 52 odsto američke dece živi u domaćinstvima koja koriste neki vid socijalne pomoći. Polovina svih američkih radnika, tokom prošle godine, zaradila je manje od 30.500 dolara. To je svega hiljadu dolara više od zvanične federalno utvrđene granice siromaštva za petočlanu porodicu, koja iznosi 29.420 dolara godišnje.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com