Internet portal Verivoks u poslednje dve godine istražuje koliko ljudi u različitim zemljama moraju da rade da bi sebi priuštili Ajfon, pa tako znamo da Makedonci moraju da rade 76 dana da bi ga kupili, a građani Lihtenštajna samo 3 dana.
Nemački Frankfurter algemajne cajtung prenosi da se slična kalkulacija još od 1980-ih radi i za hamburgere Mekdonaldsa, jer su telefon i hamburger roba koja u svakoj zemlji košta otprilike jednako, vrlo pogodni za takva istraživanja.
„Računica takozvanog Ajfon-indeksa je jednostavna, a rezultati su iznenađujući. Cena najnovijeg modela Ajfon 12 se poredi za nacionalnim bruto dohotkom. Potrošačima u Nemačkoj je u proseku potrebno osam radnih dana kako bi zaradili za novi Ajfon 12 sa 64 gigabajta memorije. Prvi na listi su građani Lihtenštajna kojima su za tu kupovinu potrebna tri radna dana, dok je poslednja na listi Moldavija, gde za novi Ajfon ljudi u proseku moraju da rade 85 dana“, stoji na portalu Verivoks, prenosi Dojče vele.
Ono što iznenađuje je da su ti uređaji u nekim siromašnim zemljama skuplji nego u onim bogatijim.
Dok u Nemačkoj Ajfon 12 košta 876 evra, njegova cena u Severnoj Makedoniji iznosi 1.061 evro, bez obzira što ta bivša jugoslovenska republika ima jednu od najslabijih privreda i što mora da se bori sa slabom infrastrukturom i velikom nezaposlenošću.
Stanovnik Makedonije, koja ima dva miliona stanovnika, koji želi da ima Ajfon u proseku mora da radi 76 dana da bi ga kupio, nešto manje od građana Moldavije.
Eplov pametni telefon je skup i slične je cene i u Grčkoj, Švedskoj ili Mađarskoj, gde košta preko 950 evra.
Prema navodima portala Verivoks, cene se razlikuju pre svega zbog poreza i uvoznih carina, piše Frankfurter algemajne cajtung.
Rusi sa svojom mesečnom platom mogu da kupe 0,9 uređaja, Turci 0,8, a Crnogorci 0,7.
Sa druge strane potrošači u Švajcarskoj i Norveškoj mesečno mogu da kupe sedam, a građani Lihtenštajna čak devet ovih novih Ajfon uređaja, piše Frankfurter algemajne cajtung, a prenosi DW.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com