Slaviša Tasić, profesor na Univerzitetu Meri u SAD, ističe da se posle pobede Donalda Trampa na izborima mnogo govori o valutama i da je to, za sada, najdirektniji efekat koji i Srbija oseća. „Dolar je u prvi mah ojačao u odnosu na evro zbog optimizma koji je posledica Trampovih najavljenih promena”, kaže Tasić i podseća da je Tramp najavio poresku reformu i deregulaciju.
Međutim, još nije ništa konkretno urađeno, nijedan zakon nije promenjen, već je više reč o najavama i predsedničkim ukazima ograničenog dometa, dodaje.
Posle proglašenja rezultata američkih izbora dolar je ojačao pa je najvišu vrednosti dostigao 20. decembra (jedan evro vredeo je 1,03 dolara). Posle toga je američka nacionalna valuta počela da slabi i u nekoliko ciklusa dobijala i gubila na vrednosti. Najnižu vrednost dolar je od početka godine dostigao 2. februara (jedan evro vredeo je 1,08 dolara). Međutim, od početka ove nedelje dolar ponovo raste u odnosu na evro, pa je u ponedeljak, prema podacima ECB-a, jedan evro vredeo 1,07 dolara.
– Tržišta reaguju pozitivno, američki berzanski indeksi rastu i to ne samo najvećih firmi već i nešto manjih i srednjih preduzeća koja su listirana na berzama. Postoji i jedan paradoks kod jačanja dolara. Kada zemlja sa fleksibilnom valutom uvede carine to poskupljuje njenu domaću robu, a poskupljenje se najlakše izrazi kroz jačanje domaće valute. Tako Trampove protekcionističke najave takođe jačaju dolar, odnosno destimulišu američki izvoz i stimulišu uvoz. Ako on stvarno uvede neki vid carina, ili posebnog uvoznog poreza, o čemu više govore, onda takav vid zaštite u stvari jača dolar i delimično poništava efekat zaštite. To je zanimljivo, jer eto, dolar trenutno raste, i možda će još porasti ako se ove mere uvedu, protivno volji Trampove administracije – kaže Tasić.
Nakon što je Peter Navaro, finansijski savetnik Donalda Trampa i predsednik Nacionalnog saveta za trgovinu SAD, optužio Nemačku za manipulaciju evrom, tržiše valuta je reagovalo novim slabljenjem dolara. Poslednji podaci pokazuju da se američka valuta opet oporavlja u odnosu na evro. Što sve znači da kurs nervozno reaguje na dnevno-političke promene . Ponovo se ovih dana govori o valutnom ratu koji zapravo predstavlja pojavu kada zemlje izvozni rivali, pokušavaju izvoz da stimulišu, namernim slabljenjem valuta.
– Kina je, na primer, godinama držala valutu veštački niskom da bi pospešivala izvoz. Ali ona već neko vreme to ne radi. U poslednjih nekoliko godina kineska centralna banka je intervenisala čak u suprotnom smeru, odnosno podizala juan. Kod evra nije reč o manipulaciji u svrhe trgovinskog rata, već je Evropska centralna banka (ECB) vodila preterano restriktivnu monetarnu politiku sve do 2014. godine. To je nepotrebno jačalo evro. A onda je ECB pokrenula program kvantitativnih olakšica i zbog toga je evro malo slabiji. Ali to nije urađeno iz spoljnih, nego iz opravdanih unutrašnjih razloga – jer je inflacija dugo bila ispod targetirane stope od dva odsto – kaže Tasić, koji je inače i autor knjige „Šta je kapitalizam”.
(Anica Telesković, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com