Nestašice robe u pojedinim trgovinskim lancima u Nemačkoj pokazale su svu krhkost globalizovane ekonomije, a sa njom i trgovine. Kada na bilo kojoj tački dođe do problema u realizaciji, od proizvodnje, preko transporta do skladištenja robe, to za posledicu može da ima nestašice.
To po oceni ekonomiste Božidara Draškovića, ipak, ne treba da bude znak za uzbunu. U kompaniji Lidl Srbija Sputnjiku je rečeno da su sve Lidl prodavnice širom Srbije snabdevene proizvodima i da nema odstupanja od redovnog poslovanja.
Slučaj u Nemačkoj se, kažu, ne odnosi na našu zemlju. A do slučaja u Nemačkoj su, kako analiziraju njihovi mediji, udruženim snagama dovela tri faktora: usporenija proizvodnja u Kini zbog higijenskih mera koje preduzimaju zbog pandemije, poplavljena mnoga skladišta u Nemačkoj posle nedavnog nevremena, zbog čega su ostali bez neophodne logistike u lancu snabdevanja, a najpre nedostatak kontejnera za transport mnogih proizvoda koje nemački trgovci kupuju u Aziji.
Nestašice u Nemačkoj
Prazni rafovi u pojedinim trgovinskim lancima u Nemačkoj, o čemu su ovih danas izvestili tamošnji mediji, međutim, malo koga nisu iznenadili. Kada se to desi najjačoj ekonomiji Evrope i jednoj od sedam najjačih u svetu, prosto se nameće pitanje šta onda ostaje ostalima.
Kupci u Lidlu, DM-u, Rosmanu, Kiku i drugim trgovinama se pitaju što se događa, a trgovci poručuju kako imaju problema s isporukom robe. Šef trgovačko-industrijske komore Nemačke, Folker Trajer , upozorava da će se država suočiti sa značajnim problemima.
Smanjena ponuda, a povećana tražnja, naravno, povećava troškove prevoza, a u krajnjem i cenu robe na policama.
Globalna ekonomija globalizovala i trgovinu
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, Drašković to objašnjava činjenicom da je u poslednjih nekoliko decenija došlo do ubrzanja i globalizacije sve intenzivnije svetske privrede, a time i trgovine. Danas nije tako retko da se na rafovima nađe roba široke potrošnje koja ima dug lanac proizvodnje, od bazne industrije koja se najčešće nalazi u Indiji, Kini i nekim drugim zemljama, do njene finalizacije u evropskim zemljama ili ma gde bilo.
Čim dođe do bilo kog poremećaja na bilo kojoj tački u svetu, odmah nastaje problem sa snabdevanjem, ističe on i podseća na skorašnji slučaj kada se brod kontejner „Ever given“ nasukao i blokirao Suecki kanal i zarobio 400 brodova sa robom. Zbog toga su stotinama miliona evra mereni gubici kompanija koje su zavisile od dotoka sirovina, robe, finalnih proizvoda, uglavnom sa Dalekog istoka.
Racionalizacija poslovanja izbrisala zalihe
Drašković ukazuje na još jedan aspekt , a to je navika ubrzanja kapitala .
„Imate jedan fenomen da zbog ekonomske racionalnosti ni trgovci, ni proizvođači, ni veliki prometnici ne prave skladišta da bi dugo čuvali robu. Oni prave velika skladišta kao centrale odakle se distribuira roba, ali ne i fabrička skladišta i skladišta velikih kompanija za logistiku i za promet, jer im je ključna filozofija da se roba što kraće zadržana na zalihama“, ističe naš sagovornik.
U vreme informatičkih tehnologija prati se brzina prometa određenih proizvoda i istovremeno prave narudžbine – tačno na vreme. Trgovački lanci, od maloprodaje do prometa na veliko, i lanci koji služe za logistiku- promet, i kompanije koje proizvode su ubrzali čitav proces toliko da su smanjili vreme držanja zaliha. Zato svaki poremećaj u tom lancu lako može da dovede do nestašica. Prosto, kako kaže, nema zaliha.
Gde nema zaliha ima nestašica
„Posledica nepostojanja zaliha zbog ekonomičnosti ima svoj negativan efekat na to da će doći do nestašica kada na bilo kojoj od tačaka dođe do probelma u realizaciji ekonomskog toka, prouzrokovanog bilo poplavama, kovidom 19, ratnim zbivanjima. To pokazuje krhkost svetske ekonomije i njenu zavisnost zbog njenog prevelikog ubrzanja“, ocenio je Drašković.
On, ipak, smatra da zbog toga ne treba praviti paniku što su rafovi prazni na šta posebno nije naviknut razvijeni svet.
„Ono što zasigurno nije pogođeno to je proizvodnja prehrambenih proizvoda. Prehrambena industrija nije toliko zavisna od dalekih destinacija, možda samo u slučaju ponude nekog egzotičnog voća, ali što se tiče snabdevanja prehrambenim proizvodima u Evropi i u razvijenim zemljama ne bi trebalo da postoji bilo kakav problem. Suština je u tome, da čim dođe do poremećaja u bilo kojoj tački lanca, od proizvodnje, do transporta, skladištenja, to se odrazi na rafove, na prodaju, ali i na psihologiju, a to je panika iz koje dodatno krene tražnja“, ističe ovaj ekonomista.
Moguć talas i u Srbiji
Potrošači tada počnu da gomilaju pojedine proizvode, što dodatno podstiče nestašice, dodaje on, ali i smatra da to nije toliko zabrinjavajuća stvar. Samo pokazuje koliko ekonomija u isto vreme može da bude efikasna i krhka.
Na pitanje može li u nekoj meri ipak taj talas da dođe i do nas s obzirom na prisutnost i popularnost Lidla i DM-a i na našem tržištu, on kaže da će kao i svaki veći lanac i oni voditi računa da prvo nadomeste tražnju na tržištu zemlje u kojoj se nalazi sedište kompanije, pa onda u članicama EU pre nego u Srbiji.
„Svakako je moguće da će se posledice osetiti i ovde ako ti zastoji u snabdevanju budu trajali predugo. Ukoliko ne budu dugo trajali oni se neće osetiti jer tražnja za sadašnjim zalihama u Srbiji verovatno nije tako snažna i biće moguće premostiti vremenski interval snabdevanja tokom koga egzistira kriza“, ocenio je Drašković za Sputnjik.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com