Mađarska je samo glasnogovornik velike istine da Evropa mora da gradi i „Južni tok” jer je i sada a i nadalje u deficitu sa gasom. To su realne ekonomske potrebe i izgradnja tog gasovoda je neizbežna, a da li će ga biti za koju godinu ili deceniju zavisi od toga kako će teći geopolitičke igre.
Izjava šefa mađarske diplomatije Petera Sijarta da su Rusija, Mađarska i Srbija nastavile pregovore o gradnji gasovoda „Južni tok” do sada je najozbiljnije podgrevanje nade da sa tim projektom ipak nije definitivno gotovo. Iz prostog razloga što je Mađarska članica EU koja će zahtev svakako morati da razmotri iako je taj projekat stopirala 2014. godine.
Naravno, za sudbinu gasovoda kojim bi ruski gas stizao do potrošača u jugoistočnoj Evropi, kako god se on zvao, pre svega se pita Rusija, koja je od zaustavljanja „Južnog toka“ već otpočela da gradi novi gasovod kojim će gas isporučivati Turskoj.
Da se iz sfere puke priče odmaklo u fazu razgovora o „Južnom toku“ otkrio je i naš bivši diplomata Srećko Đukić, precizirajući da su se do sada vodili razgovori između Bugarske, Grčke i Rusije. Potvrda o tome danas je stigla i iz Moskve, od potpredsednika Upravnog odbora „Gasproma“ Aleksandra Medvedeva. On je rekao da „Gasprom“ i Sofija razgovaraju o razvoju gasnog transportnog sistema u Bugarskoj i da postoji više pravaca snabdevanja gasa preko druge linije „Turskog toka“.
„Iako se kaže da se ne može dva puta ući u istu reku, može se probati preko drugog korita“, rekao je Medvedev, koji nije izbegao da podseti da je upravo Bugarska, pod spoljnim pritiskom, odlučila da blokira izgradnju „Južnog toka“, posle čega je Rusija odlučila da taj projekat zatvori.
U međuvremenu, za dve i po godine otkako je „Južni tok“ stavljen ad akta, sve je spremno za realizaciju „Severnog toka 2“ istom trasom kojom gas iz Rusije Baltičkim morem već ide do Nemačke, kao i za početak gradnje „Turskog toka“, koji će dobrim delom po dnu Crnog mora koristiti trasu „Južnog toka“. Ali promenila se i geopolitička slika sveta, ali i prilike u Ukrajini, koja je bila jedini pravac iz koja je za jugoistočnu Evropu stizao ruski gas. Šta će to značiti za sudbinu „Južnog toka“?
Sagovornici Sputnjika, predsednik Skupštine Udruženja za gas Vojislav Vuletić i politički analitičar Dragomir Anđelković se slažu u oceni da je „Južni tok” neizbežan, jer je kad god bude došao, dobrodošao je i biće u interesu svih koji su uključeni u taj projekat.
„To što je Mađarska glasnogovornik pokazuje samo jednu veliku istinu, da Evropa mora da gradi i ’Severni tok 2‘ i ’Južni tok‘. Evropa je deficitarna sa gasom, ne samo ovog trenutka već će biti i ubuduće, i ’Južni tok‘ je gasovod koji joj je neophodan“, kaže Vuletić.
On smatra da interes za „Južnim tokom“ imaju i Evropa i Rusija. Iako se okreće istočnim, pre svega kineskom tržištu, Rusiji odgovara da proda što više gasa.
„Ima ga, što ga ne bi prodala. Evropa ima potrebu za njim. Prema tome, sve govori da će Evropa morati da se oslobodi američkog uticaja. Promene se vide. Američki predsednik Donald Tramp želi otopljavanje odnosa, Rusija takođe. Sve u svemu, ja mislim da se ide napred kako bi se ’Južni tok‘ u dogledno vreme svakako realizovao“, zaključuje Vuletić.
Anđelković smatra da se geopolitičke igre oko „Južnog toka“ kreću između vojnopolitičkih potreba država zainteresovanih za to pitanje i realnih ekonomskih potreba Evrope, a one su takve da potražnja gasa raste.
„Nema načina da se potrebe za gasom zadovolje bez Rusije, pogotovo u svetlu najnovijih dešavanja na Bliskom istoku. Ako posmatramo nekoliko decenija, Evropa ne može bez projekta koji bi omogućio dodatni dotok gasa sa te strane, bio on nazvan ’Južni tok 2‘, ili ’Turski tok 2‘, nebitno je“, smatra Anđelković.
„Severni tok 2“, po njegovom mišljenju, može na neko vreme da premosti tu potrebu ali ne može dugoročno. A kada će u tu svrhu biti izgrađen novi gasovod zavisiće od geopolitičkog odnosa snaga, dodaje on.
Oni koji su protiv „Južnog toka“ mogu da koče taj proces nekoliko godina, deceniju, pa možda i duže, ali, objektivno, ne mogu da ga onemoguće, kaže Anđelković.
I da nema faktora „Ukrajina“, da je potpuna stabilnost u Ukrajini, Evropi bi, smatra on, bio potreban dodatni energetski put.
„Sigurno ni EU ni Rusija nemaju interes da sva jaja budu u jednoj korpi“, ocenio je on, ističući da i ukrajinska kriza samo pojačava potrebe za izgradnjom „Južnog toka“.
I Anđelković, kao i Đukić, smatra da je za Srbiju jako bitno da sve vreme bude u centru priče o „Južnom toku“, da u jednom trenutku ne isklizne iz čitave kombinacije.
„Mislim da ćemo više puta imati vraćanje te teme za sto. Sada ponovo počinje da se priča da li će ovoga puta biti realizovana, ili ćemo se za nekoliko godina, posle zatišja, opet vratiti na tu priču, videćemo, ali ćemo u jednom momentu sigurno realizovati ’Južni tok‘. Mislim da smo došli do trenutka kada će se opet ozbiljno pričati o ’Južnom toku‘“, zaključio je analitičar.
Na pitanje da li će na to mirno gledati Vašington koji je zagovarao diversifikaciju snabdevanja gasom pod parolom brige za energetsku bezbednost Evrope, pokušavao da spreči sve ruske gasne projekte, pa i zaustavio izgradnju „Južnog toka“, Anđelković kaže da sigurno neće.
„Nijedna velika sila koja nije uključena u projekat neće to mirno gledati. Ni Nemačka ne gleda mirno, makar dok ne bude završen ’Severni tok 2‘. Vašington svakako neće mirno gledati ali ako bi se Rusija i Nemačka dogovorile, mislim da Vašington to ne bi mogao da spreči“, navodi Anđelković za Sputnjik.
Rukovodilac analitičkog odeljenja ruskog Fonda nacionalne energetske bezbednosti Aleksandar Pasečnik smatra malo verovatnim da „Južni tok“ bude realizovan onako kako je bio zamišljen, ali da nije isključeno da će jedan krak gasovoda ići ka Turskoj, kako je za sada zamišljen „Turski tok“, a drugi dalje ka bugarskim obalama.
„Pretpostavlja se da bi možda ta grana, taj krak mogao dobiti ime ’Južni tok‘, ali za to je neophodna konsolidovana pozicija Bugarske i Mađarske. I ako bi bilo nekih čvrstih garancija, najpre sa bugarske strane, ovaj gasovod bi mogao da ide i dalje ka severozapadu“, kaže za Sputnjik Pasečnik.
Za dalji razvoj te linije gasovoda koji bi snabdevao jug Evrope, neophodne su, ističe on, čvrste garancije kojih za sada nema ni iz Bugarske ni iz evropskih energetskih institucija.
Dakle, nema „Južnog toka“ bez papira Evropske komisije, odnosno odluke EU da ga neće blokirati.
Na to je upozorio još u avgustu prošle godine predsednik Rusije Vladimir Putin kada je rekao da će Moskvi biti potrebne veoma čvrste garancije Bugarske i Evrope kada je reč o povratku na projekat izgradnje gasovoda „Južni tok“. „Čvrste kao armirani beton“, slikovito je objasnio Putin, ističući da namere Bugarske, koja je ponovo pokrenula pitanje „Južnog toka“, nisu dovoljne.
A saglasnosti EU nema bez saglasnosti SAD. Makar za sada. Jer to da evropska energetska bezbednost zavisi isključivo od Rusije, isuviše je geopolitički važno da bi bilo prihvatljivo za Vašington. Uostalom, jasno je ko je pravi gazda u Briselu. Kako reče Vuletić, Evropska unija je malo američko đače koje mora da sluša.
A kako će izgledati geopolitička mapa sveta za koju godinu… Sve je moguće.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com