Cene u prodavnicama naizgled ne rastu, ali izgleda da se nađe način da se od kupaca izvuče što više.
Trgovci su se izveštili u raznim trikovima, tako da cene ostaju iste ali se smanjuje gramaža proizvoda. Neko ko pažljivo čita natpise na kesicama, primećuje da keks više nije težak 200 već 165 grama. Nema više ni čokolade od 100 grama, kakva je oduvek bila, već je najpre pala na 90, a potom na 80 grama. Kada u ruku uzmete naduvane kesice čipsa, iznenadite se kada vidite da je teška samo 54 grama. Što se tiče testenine od 400 grama, kao da i ne postoji više, ali zato se sve više prodaju pakovanja od 350 ili 380 grama.
Sve je to u skladu s propisima jer je i Evropska unija pre nekoliko godina ukinula propise o obaveznom standardnom pakovanju. Ako gledamo propise, naši kupci nisu prevareni jer je na omotu navedena gramaža, ali takvim marketinškim trikovima ipak se kupcima zamazuju oči – pakovanja izgledaju isto, cena proizvoda je ista, te mnogi pazare po navici i ne razmišljaju o gramaži. Ipak, reč je o skrivenom i postepenom poskupljenju, kojeg potrošači često nisu ni svesni.
Kupcima se ukazuje na još neke trikove trgovaca, akcije su najčešći paravan za prevare. Na njima često bude roba koja je prethodno poskupela. Podigne se, recimo, cena sira s 870 na 950 dinara pa se na akcijskom sniženju spusti na 920, da bi se nakon nekoliko dana, kada akcija prođe, ovaj proizvod „vratio” na 950 dinara. Primedbe koje potrošačke organizacije dobijaju od kupaca su i i da trgovci često zaborave da usklade sniženu cenu na proizvodu i na kasi pa tako „slučajno” kucaju staru, to jest višu.
S druge strane, i potrošači pribegavaju novim metodama u kupovini da bi izašli na kraj s poskupljenjima i kojekakvim trikovima i sačuvali džepove. Kako pokazuju istraživanja tržišta i navika potrošača, sve više se kupuje planski, u pazar se odlazi sa spiskovima, a umesto skupih proizvoda poznatih marki, sve više se kupuju trgovačke marke za koje do pre nekoliko godina nismo ni znali. Naši vodeći trgovci kažu da se učešće trgovačkih marki u prometu gotovo udvostručilo od početka krize. U najvećim lancima u Srbiji to sada iznosi od 13 pa čak do 17 odsto, a na celom maloprodajnom tržištu oko četiri odsto. Između 25 i 30 odsto prometa u najvećim lancima realizuje se na sniženjima. Takođe, odustaje se od velikih kupovina, tako da, po poslednjim istraživanjima, čak 80 odsto građana u megamarketima kupuje samo jednom mesečno. Svaki peti potrošač odustao je od velikih kupovina, prenose mediji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com