Evropska unija bi trebalo da pomogne smanjenje nezaposlenosti među mladima na Balkanu tako što će program Garancija za mlade proširiti i na ovaj region, poručili su danas članovi Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESK).
Član EESK Kristof Lehner rekao je da je na Zapadnom Balkanu stopa nezaposlenosti među mladima na zabrinjavajuće visokom nivou, u Srbiji oko 50 odsto, a na Kosovu i u Bosni i Hercegovini 60 odsto.
Drugog dana Foruma organizacija civilnog društva Zapadnog Balkana on je rekao da će sa skupa biti poslata poruka da se program Garancija za mlade čiji cilj je smanjenje nezaposlenosti među mladima proširi na zemlje u pristupanju EU, uz finansijsku podršku Brisela.
Program Garancija za mlade predviđa da se svim mladima do 25 godina u članicama EU u roku od 4 meseca od završetka formalnog obrazovanja ili gubitka posla ponudi posao, praksa, staž ili nastavak obrazovanja, u zavisnosti od okolnosti, i počeo je da se primenjuje u članicama.
Predstavnik Privredne komore Srbije Aleksandar Gračanac rekao je da je u Srbiji nezaposleno 90.000 mladih od 20 do 24 godine i 100.000 mladih od 25 do 29 godina i da je u toku izrada strategija koje bi trebalo da doprinesu poboljšanju stanja.
Naveo je da će uskoro biti usvojena strategija o smanjenju nezaposlenosti među mladima i njihovoj afirmaciji kao nosilaca budućeg razvoja koju radi Ministarstvo za rad i socijalnu politiku.
„Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja priprema plan aktivnosti koji bi trebalo uskoro da bude usvojen i implementiran, a radi se o principu dualnog obrazovanja koji je dao odlične rezultate u EU, posebno u Nemačkoj i Austriji”, rekao je Gračanac.
Naveo je da će ključni značaj imati i strategija za razvoj konkurentnosti malih i srednjih preduzeća za period 2015-20. godine, kojom će Srbija primeniti deo Povelje EU o malim preduzećima koje do sada nije primenila.
Jedna od oblasti je i zapošljavanje mladih, naveo je on.
Izvršni direktor Omladinske informativne agencije koja se u BiH bavi politikama za mlade Jan Kulenović rekao je da u BiH ima 180.000 mladih nezaposlenih, ali da se rešenje ne može svesti na aktivne mere zapošljavanja i slične načine da se neki od njih zaposle.
„Treba da posmatramo šire i da razmislimo šta proizvode naši obrazovni sistemi i šta se sa njima dešava kasnije”, rekao je on.
Kao jednu od kljčnih mera preporučio je usklađivanje obrazovnih sistema sa potrebama tržišta rada budući da je, kako je naveo, u BiH široko rasprostranjeno obrazovanje ljudi za rad u industrijama kojih na tom području nema već decenijama, ili su njihove aktivnoasti znatno smanjene.
Istakao je da mladi nisu homogena kategorija stanovništva, već se razlikuju i po stepenu obrazovanja i po tome što neki pripadaju grupama koje su diskriminisane, poput nacionalnih manjina i osoba sa invaliditetom, pa te razlike treba uzeti u obzir i prilikom rešavanja problema.
Potrebno je promeniti i mentalitet jer su mladi na Balkanu skloni da se, umesto angažovanja na poboljšavanju svoje situacije, okrenu društvenim mrežama i zabavi, zadovolje malim stvarima i žive od danas do sutra, rekao je Kulenović.
Kako je naveo, takav mentalitet odgova i državi, jer ta „lenjost i letargija ima veze i sa političkim aktivizmom”.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com