Ako svakog prvog u mesecu kažete sebi da je sada pravo vreme da počnete ozbiljnije da brinete o parama i sredite konačno svoju finansijsku situaciju, onda će vam neki od ovih savjeta itekako dobro doći.
Pogledajte kako možete da popravite svoj budžet i osigurati finansijsku stabilnost
1. Odredite prioritete
Ako želite da povećate budžet ili si osigurati stabilne finansije, ono čega biste najviše trebalo da se pridržavate je određivanje prioriteta. Iako većina govori da je, da bismo bili srećno i ispunjeno, potrebno da živimo svaki dan kao da nam je poslednji, ova formula i nije baš najbolja kad je reč o novcu. Trošenje para na daleka putovanja, kupovina nepotrebne elektronike da biste bili u korak s trendovima ili dizanje kredita za odlazak na venčanje mogu poljuljati vašu finansijsku stabilnost u budućnosti.
Pre nego što odlučite da nešto kupite ili otputujete na neko egzotično mesto, razmislite kako bi se to dugoročno moglo odraziti na vaš budžet; hoće li neka vanredna situacija poput skupog lečenja ili teže životne situacije sprečiti mogućnost otplaćivanja kredita? Takođe, imajte na umu da ipak ne možete predvideti sve situacije u sledećih deset ili 20 godina, zato se fokusirajte na stvari koje već znate da vas čekaju, poput odlaska u penziju.
2. Finansijske ciljeve razdvojite u kategorije
Prvi i osnovni savet koji morate slediti kad je reč o finansijama jeste postavljanje kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih ciljeva. Kratkoročni ciljevi su, kao što im naziv kaže, ciljevi koji se postavljaju u nekom kraćem roku. Na primer, kupovina nove pegle kratkoročni je cilj jer je za njegovo postizanje dovoljna jedna godina. Srednjoročni se ciljevi odnose na razdoblje od jedne do pet godina, a oni bi podrazumevali kupovinu i otplatu novog mobilnog telefona, dok su dugoročni ciljevi najzahtevniji jer iziskuju veliku količinu novca (na primer kupovina novog stana).
Ove ciljeve ćete najlakše postaviti tako što ćete prvo izraziti svoju želju (na primer želim da kupim laptop), saznate njegovu cenu (recimo, 40.000 dinara), izračunati koliko mesečno morate izdvajati od plate (na primer 3.300 dinara narednih 12 meseci) i na kraju uzeti u obzir svoja primanja i tekuće izdatke.
Ako nakon računice shvatite da ipak nećete moći da kupite novi laptop dok ne otplatite, na primer, mobilni koji ste uzeli na rate prošle godine, vaš će se cilj iz kratkoročnog pretvoriti u srednjoročni. Važno je da poznajete svoj finansijski kapacitet i ne premašujete ga jer ćete se u protivnom naći u problemu.
3. Počnite da ulažete već s prvom platom
Ako ste se ove godine zaposlili ili tek planirate, sigurni smo da ste već stavili na papir koliko će vam ostati novca nakon što podmirite sve račune, platite stanarinu i kupite hranu. Pobrinite se da od plate prvo počnete da rešavate sva zaduženja u kojima ste se dotad našli kako biste što pre skinuli teret duga i počeli pametnije da usmeravate svoj novac u, na primer, deonice, nekretnine ili pak strane valute.
Osim toga, kad se rešite dugova, imaćete priliku da uštedite i stavljati određenu količinu novca “sa strane“ za, kako bi se reklo, “crne dane“, odnosno hitne slučajeve, zbog čega u nepredvidivim situacijama nećete biti primorani da podižete kredite i ponovo se zadužujete. Neka vam novi posao bude svež finansijski početak koji će vam u budućnosti osigurati lagodan život i više novca na bankovnom računu.
4. Ne pratite mentalitet stada
Od postanka čovečanstva poznato je da pojedinci prate masu, pa čak i ako ona ide u nepoznatom smeru. Istina je da su takve grupe u prošlosti bile sigurnije kad je bila reč o opstanku, ali u današnjem svetu ova praksa i nije pokazala najboljom. Na primer, kad je reč o finansijama, možemo izdvojiti nekoliko situacija u kojima su ljudi, prateći masu, ostali oštećeni: ulaganje ušteđevine u banke koje su nudile nerealno visoke kamate, od dizanja kredita u bankama koje su nudile niske kamatne stope, a koje su posle vrtoglavo porasle, pa sve do ulaganja u deonice koje su se kasnije pokazale čistim promašajem.
Zbog toga, pre nego što donesete odluku o dizanju kredita, ulaganju u nekretnine ili kupovini deonica, budite sigurni da ste dovoljno dobro istražili sve kako ne biste ostali oštećeni. Dobro čitajte ugovore koje potpisujete i neka vas ne zavaraju mala slova – upravo se tamo kriju zamke.
5. Nemojte slepo slediti savete
Iako vam često žele sve najbolje, ipak ponekad nije dobro slepo slediti savete svojih prijatelja, kolega ili rodbine. Stvari koje su možda funkcionisale u njihovom slučaju ne znači da će funkcionisati i za vas. Na primer, vaši prijatelji ili rodbina nemaju tačan uvid u vaše finansije; ne znaju koliko mesečno izdvajate za tekuće troškove poput stanarine, režija ili ratu kredita i upravo zbog toga morate dobro razmisliti pre nego što ih poslušate.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com