BEOGRAD – Postavlja se pitanje ko upravlja javnim preduzećima ako se zna da u 22 republička javna preduzeća ima blizu 90.000 zaposelnih, da su plate u njima veće od proseka ostatka privrede, da ona dobijaju više od polovine državnih subvencija, ali da istobvremeno stvaraju svaki deseti dinar gubitka u privredi, poručili su učesnici konferencije „Ima li direktora u javnim preduzećima“.
.
Na konfenrenicji, koju su organizovali Biznis info grupa i National endowement for democracy bilo je reči o problemu vd stanja u javnim preduzećima i nadzoru njihovog poslovanja, a razgovarali su predstavnici Fiskalnog saveta, Saveta banaka, Projekta reforme lokalnih finansija II u Srbiji i Transparetnosti Srbije.
Prema analizama iznetim na konferenciji u praksi se pokazalo da jedan isti direktor u određenim firmama godinama radi u statusu vršioca dužnosti, iako po Zakonu o javnim preduzećima oni ne mogu biti duže od jedne godine u tom statusu, niti ista osoba može biti imanovana više puta.
Član Fiskalnog saveta Bojan Dimitrijević istakao je da su javna preduzeća potencijalni fiskalni rizici i da se Vlada Fiskalnom strategijom za period 2021/2023 obavezala na umanjenje tih rizicka u segmentu subvencija.
„Perod od 2015. do 2019. godine je pokazao da su javna preduzeća ostvarila lošije rzultate u odnosu na prethodni period, dok su 2020. rezultati povoljniji, ali fiskalni rizik i dalje postoji“, ocenio je Dimitrijević.
Predstavnik kancelarije Svetske banke u Beogradu Duško Vasiljević rekao je da je Strategija državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima u vlasništvu Srbije identifikovala probleme u javnom sektoru.
„Prvi problem kod javnih preduzeća je taj što se država pojavljuje istovremeno i kao regulator i kao učesnik na tržištu, a drugi je sto državana preduzeća nemaju samo ekonomske ciljeve, već postoje i neki širi društveno-socijalni ciljevi vezani za dosupnost usluga, politiku cena, zapošljavanje i investicije,“ naveo je Vasiljević.
Direktorka Projekta reforme lokalnih finansija II u Srbiji Ana Jolović ukazala je na to da problem vd stanja postoji i u lokalnim javnim preduzećima.
„Stvaraju se novi modeli nadzora, planiranja i izveštavanja kako bi se javna preduzeća uvela u sistem korporativnog upravljanja, a Ministarstvo privrede je uvelo novitete koji vode ka digitalizaciji nadzora. Trendovi da se pospeši nadzor u javnom sektoru vode u dobrom pravcu, samo je pitanje da se oni dobro srovedu“, zaključila je Jolović.
Predstavnik organizacije Transparetnost Srbije Nemanja Nenadić rekao je da se u javnim preduzećima umesto primene zakona u vezi sa vd statusom primećuju promene zakona.
„Na jednom uzorku Transparentnosti Srbije gde su bila i lokalna i republička javna preduzeća, utvrdili smo da tek svako osmo preduzeće ima direktora i članove nadzornog odbora koji su izabrani uz poštovanje svih zakonskoh standarda o stručnosti, obrazovanju i godina radnog iskustva“, naveo je Nenadić.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com