Uloga Kine u ekonomskom oporavku svetske privrede nakon pandemije biće jedna od klučnih, posebno u oblasti energetske tranzicije i cirkularne ekonomije, ocenila je naučna saradnica Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Ivona Lađevac.
„Kina je pokazala da je i u uslovima pandemije koja je potresla ceo svet i odrazila se na ekonomski rast i na političke odnose, sposobna da se bori i sa time. To je jedina država koja je zadržala stopu ekonomskog rasta u uslovima pandemije i sada, nakon otvaranja 2022. Dobre su prognoze i MMF-a i Svetske banke da će Kina biti pokretač ekonomskog oporavka celog sveta“, rekla je Lađevac.
Na skupu, o ulozi kineskog ekonomskog razvoja u oporavku svetske privrede, naučna savetnica Instituta društvenih nauka u Beogradu Sanja Filipović istakla je da će Kina imati snažan uticaj na globalnu zelenu tranziciju po brojnim parametrima, jer se obavezala da do 2060. postane klimatski neutralna.
„Kina će morati jako puno da investira. Procene su da će to iznositi od 450 do 570 milijardi dolara godišnje. To su samo investicije u zelenu infrastrukturu, u tehnologije samo u energetskom sektoru i sektoru saobraćaja.“
Kina je, kao je istakla, u poslednjih nekoliko godina zbog toga već počela da primenjuje različite finansijske instrumente, a dva najbitnija su zeleni krediti i zelene obveznice.
„Prema poslednjim podacima, računajuči poslednji kvartal 2022, Kina je apsolutni lider u obimu odobrenih zelenih kredita koji se procenjuju na 3.000 milijardi dolara, što je rast od 31 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Tržište zelenih obveznica danas vredi 106 milijardi dolara. To je neverovatan rast od čak 46,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu“, rekla je Filipović.
Kina je napravila i listu industrija poželjnih za privlačenje stranih direktnih investicija, koje pre svega podržavaju zelene ideje.
„To su sektori OIE, ali isto tako zelene tehnologije i sve tehnologije koje uvažavaju principe cirkularne ekonomije, koje treba da omoguće smanjnje emisije, unapređenje energetske efikasnosti, reciklaže“, naglasila je.
(Na skupu je istaknuto da) Kina u kontinuitetu ulaže i van granica zemlje. Uprkos krizi, prošle godine je investirala 5,8 milijardi dolara samo u oblast solarinih i vetrogeneratora i hidroenergije u okviru inicijative „Pojas i put“, koja ove godine obeležava desetogodišnju, a koja se smatra najvećom platformom za međunarodnu saradnju na svetu.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com