Hidropotencijal je pored uglja jedan od najvažnijih izvora energije, trenutno čini jednu trećinu proizvodnje struje u Srbiji, ali postoji i veliki neiskorišćeni hidropotencijal od 1.000 gigavati godišnje, rekao je danas izvršni član upravnog odbora, Nemačko-srpske privredne komore, Martin Knap.
On je na konferenciji Tehnologija i oprema za male hidroelektrane u Srbiji i Crnoj Gori rekao, da je cilj da hidropotencijal bude još više iskorišćen u budućnosti, kako bi postao još značajniji izvor energije.
„Energetska strategija Srbije predviđa da se proizvodnja struje preko hidropotencijala podigne sa aktuelnih 43,5 na oko 400 megavat sati do 2030. godine, što je deset puta više“, rekao je Knap.
On je dodao da je za ostvarenje tog cilja neophodno učešće i drugih aktera osim EPS-a.
„Neke reke imaju međudržavni karakter, pa je neophodno da se korišćenje hidropotencijala na njima uredi međunarodnim dogovorima“, naveo je Knap.
On je istakao da postoje i manje reke poput Toplice, Crnog Timoka, Studenice, Mlave, čiji potencijali mogu biti iskorišćeni, ali koje su i deo sistema za vodosnabdevanje.
Vođa ovog projekta i predstavnik Nemačko-srpske privredne komore, Stevan Đurić rekao je da se ovaj projekat održava pod pokroviteljstvom ministarstva ekonomije i energije Nemačke.
„Cilj projekta je da spojimo nemačke kompanije koje se bave određenim temama, a to su najčešće teme obnovljive energije i energetske efikasnosti sa srpskom privredom“, rekao je Đurić.
On je dodao da je tema obnovljivih izvora energije sve više aktuelna, a da je jedan od ciljeva projekta i da pomogne ispunjavanje EU direktive koja treba da bude ispunjena do 2020. godine.
„Ne postoji velika saradnja Nemačke i Srbije što se tiče ove oblasti, nemačke kompanije nisu zastupljene, ali konferencije poput ove su pokušaj
da razbudimo tu sardnju i da probijemo led“, zaključio je Đurić.
Direktor departmana za energetiku, elektroniku i telekomunikacije na Fakultetu tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu, Boris Dumnić
rekao je da je cilj ovakvih skupova da se na jednom mestu skupe ljudi iz ove oblasti kako na teritoriji Srbije i Crne Gore tako i privredna društva i predsavnici vladinog sektora iz Nemačke.
„Govornici Srbije i Crne Gore treba da daju presek stanja kako vezano za regulativu tako i za proces sticanja dozvola, prirodni potencijal i opšte stanje sektora. Nemci treba da predstave najnovija tehnička i tehnološka dostignuća i da se vidi kako ta dostignuća mogu da se primene u Srbiji i Crnoj Gori kako bi se ovaj sektor dalje razvijao“, rekao je Dumnić.
On je dodao da u Srbiji postoji nekoliko izgrađenih objekata, i da je snaga malih hidroelektrana izgrađenih u pogonu preko 40 megavata.
„Jedan od ključnih problema za intezivniji razvoj ovog sektora u Srbiji je postojanje neadekvatnog katastra lokacija. Katastar postoji, ali urađen je davno i ti podaci nisu relevantni jer su se od tog trenutka do danas jako promenile hidrološke prilike kao i imovinsko pravni odnosi“, istakao je Dumnić.
On je dodao da je dobra vest što je u toku izrada novog katastra lokacija koji će sagledati sve postojeće hidroelektrane, sve male hidroelektrane čija je izgradnja u toku, kao i sve one potencijalne lokacije gde se mogu graditi ova postrojenja.
„Razlika između male i velike hidroelektrane je zakonski određena, za malu hidroelektranu smatra se elektroenergetski objekat koji koristi energiju vode za proizvodnju električne energije čija je instalisana snaga do 30 megavata“, zaključio je Dumnić.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com