Misija Međunarodnog monetarnog fonda i Vlada Srbije i dalje vruć krompir nazvan „penali za prevremeno penzionisanje” prebacuju jedni na druge. Tako je bilo i prilikom poslednjeg sastanka predstavnika Saveza samostalnih sindikata Srbije i ove finansijske institucije.
Predstavnici MMF-a spremni su da razgovaraju o ukidanju penala za prevremeno penzionisanje. Potrebno je dati im argumentovani odgovor odakle bi se obezbedio novac kako bi penzionerima posle 65 godine starosti počela da se isplaćuje puna penzija, a ne umanjena za ove penale. I što je najvažnije nisu kategorički protiv ove ideje iza koje stoji Socijalno-ekonomski savet, kaže Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
– Loptica je sada prebačena na Vladu Srbije. Ministarstva finansija i rada trebalo bi, ukoliko hoće da pomognu starijima od 65 godina i omoguće im pristojnu starost bez kazni, da naprave plan ušteda. Gde bi se mogle naći pare za isplatu penzije onoliko koliko je svaki penzioner dok je radio uplaćivao doprinose. Dakle, niko ne traži od države nešto što mu ne pripada – kaže on.
– Jedna od varijanti je, ukoliko kazne za prevremeno penzionisanje ne mogu odjedanput da se ukinu, da se ide na postepeno smanjivanje. S ovih 0,34 na nešto manje dok se ne obezbedi dovoljno novca za potpuno ukidanje – kaže Orbović.
– Kako stvari stoje, sada više negodovanja oko ukidanja penala ima na domaćem terenu, nego s MMF-om. U prilog tome je i činjenica da je nadležno ministarstvo trebalo na prošlonedeljnoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta da podnese izveštaj koliko je penzionera u ovom času, koji primaju umanjene penzije, zato što su se penzionisali pre 65 godine života, koliko je to ušteda u budžetu, i da li bi republička i PIO kasa propala kada bi se ti penali stvarno ukinuli – ističe Orbović.
– Međutim, niko od nadležnih, koji su trebali da prezentuju celu stvar, nije ni pomenuo penale, a kamoli izneo podatke. Tako da po svemu sudeći, što se tiče vlade, penali ostaju i dalje. Ali, to nije razlog da ih sindikati na to stalno ne podsećaju – kaže on.
I Ranka Savić, predsednik Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata Srbije, kaže da nema više izgovora da se ovo pitanje ne reši u korist penzionera.
– U više navrata najviši zvaničnici obećavali su ukidanje penala, još pre dve i tri godine, a vadili su se da je to nemoguće zbog MMF-a. Sada smo došli u situaciju da MMF hoće makar i da razgovora na ovu temu, a nadležna ministarstva ne, što je apsurd – kaže ona.
U Srbiji, prema raspoloživim podacima od 2015. do danas, oko 30.000 penzionera plaća penale za prevremeno penzionisanje. Ove kazne mogu maksimalno da idu do 20,4 odsto za pet godina, a plaćaju ih i oni koji su mimo svoje volje morali prevremeno da se penzionišu.
– Smatram da nema smisla da na snazi ostanu trajni penali, već da se ukinu kada penzioner napuni 65 godina. Pogotovo što je među onima koji plaćaju penale mnogo bivših radnika koji su protiv svoje volje ostali bez posla i morali prevremeno da se penzionišu. Svima njima za svaki mesec obračunava se umanjenje od 0,34 odsto na penziju – kaže ona.
Zvaničnici tvrde da su trajno smanjenje visine penzije, penali ili prevremeno penzionisanje, uvedeni zato što u proseku radnik, koji ode u prevremenu starosnu penziju, duže prima penziju (što znači da će primiti veći broj penzija i ukupno više novca) u odnosu na osiguranike koji odu u starosnu penziju nakon što navrše opštu starosnu granicu, a pritom su imali istu dužinu staža i visinu zarada i doprinosa tokom osiguranja. To je praksa i u velikom broju evropskih država. Na taj način se visina penzije dovodi u vezu sa dužinom staža, uplaćenim doprinosima i očekivanom dužinom njenog korišćenja.
(Jasna Petrović-Stojanović, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com